Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Tri četvrtine srpskih preduzeća radije bi koristilo elektronske umesto papirnih računa

Beograd
Srpska ekonomija

Pripremajući se za novu onlajn fiskalizaciju i digitalno fakturisanje čija primena počinje u narednoj godini, srpski biznisi pokazuju pozitivan stav ka korišćenju elektronskih računa. Prema istraživanju kompanije Visa ,,Klikom do digitalne trgovine“, gotovo tri četvrtine (71 odsto) domaćih firmi, navodi da bi radije koristilo elektronske umesto štampanih računa.

Podaci najnovije studije o percepciji biznisa, koje je Visa, ove godine, sprovela među mikro, malim i srednjim preduzećima, ukazuju da se privrednici u Srbiji, ubrzano okreću ka novim formama fakturisanja.

Elektronski računi pružaju pogodnosti i za preduzeća i potrošače. Praktični su, sigurni i štede troškove na administrativnim i operativnim radnjama, poput kupovine papira i izdataka za upravljanje uređajima za štampanje. Zbog očekivanog komfora, srpska preduzeća svih veličina (74 odsto) veruju da će e-računi biti dobro prihvaćeni i kod klijenata.

Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za region Jugoistočne Evrope ističe da je veliko interesovanje za elektronske račune signal da se srpska preduzeća sve više opredeljuju za digitalne procese, koji su u skladu sa održivom poslovnom praksom.

,,Privrednici imaju potrebu da pojednostave i modernizuju celokupan proces plaćanja, od prihvata do izdavanja računa, što pokazuje naše istraživanje. Nedavno smo u Srbiji uveli Tap to Phone tehnologiju koja omogućava korišćenje Android pametnih telefona sa NFC-om, kao mobilnog POS-terminala, i podržava prelazak na ekonomiju bez gotovine i papira. Ovo rešenje preduzećima pruža priliku da uštede vreme i novac na operativnim troškovima i ujedno pređu na ,,zelenije” opcije. U narednom periodu radićemo na tome da što više banaka u Srbiji svojim poslovnim klijentima ponudi Visa Tap to Phone tehnologiju“, kaže Đorđević.

Jedna od prednosti plaćanja računa elektronskim putem je eliminisanje papirnog otpada. Kako istraživanje pokazuje, preduzeća svih veličina u Srbiji, teže ka „ekološki prihvatljivoj“ naplati, koja isključuje upotrebu papira. Naime, srpske firme pokazuju visoku svest o zaštiti životne sredine, budući da 60 odsto anketiranih kompanija smatra da je ,,zeleno poslovanje” u kontekstu izdavanja elektronskih računa, važno za njihovu firmu.

Interesovanje za e-račune u regionu

Istraživanje „Klikom do digitalne trgovine“ je regionalna studija percepcije mikro, malih i srednjih preduzeća sprovedena u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji.

Na pitanje o upotrebi elektronskih računa naspram štampanih, 56 odsto mikro, malih i srednjih preduzeća u Severnoj Makedoniji je zainteresovano, kao i 59 odsto ispitanika u Crnoj Gori. Preduzeća u Albaniji ne dele isto mišljenje, gde je samo 20 odsto ispitanika za upotrebu e-računa, dok su kompanije u BiH prilično polarizovane sa 30 odsto njih koji bi koristili e-račune i sa 34 odsto koje ne bi.

Veliki broj preduzeća u regionu smatra da bi i klijentima bilo prihvatljivo da primaju elektronske račune. U Crnoj Gori 53 odsto biznisa svih kategorija, veruje da bi e-računi bili dobro prihvaćeni među klijentima. U Albaniji 51 odsto ispitanika deli isto mišljenje, 37 odsto u Severnoj Makedoniji i 24 odsto u Bosni i Hercegovini.

Kako se kompanije nose sa pandemijom

Visa je, takođe, ispitala stavove mikro, malih i srednjih preduzeća o poslovanju tokom pandemije. Neizvesnost i borba za isplatu plata doživljavaju se kao glavni izazovi koje je Covid-19 doneo njihovim firmama, pokazuje istraživanje. Tokom ,,korona krize”, većina firmi iz svih zemalja izjavila je da smanjuje obim poslovanja kako bi se suočila sa negativnim uticajem pandemije.

Procenat kompanija u Srbiji koje su smanjile obim poslovanja je 31 odsto, u Bosni 26 odsto, u Crnoj Gori 38, u Severnoj Makedoniji 44 odsto, dok je više od polovine ispitanika (51 odsto) u Albaniji primenilo istu stategiju. Kao najčešće odgovore na pitanje kako se nose sa pandemijom, preduzeća u regionu istakla su: strpljenje, upornost i smanjenje budžeta za marketing i promociju.

Ostali naslovi

MMF ušo u 77. godinu poslovanja
Srpska ekonomija
Pre 76 godina, 27. decembra 1945. usvojen je statut o osnivanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je jedna od zemalja učesnica Bretonvudske konferencije (1944. godine) i osnivača MMF-a i Svetske banke
Prijave za dodelu turističkih vaučera od 1. januara
Srpska ekonomija
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Tatjana Matić saopštila je danas da će od 1. januara početi prijavljivanje za turističke vaučere koji se dodeljuju u cilju podsticanja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Republike Srbije
Završen četvoronedeljni edukativni onlajn program Nordeus fondacije
Srpska ekonomija
Uspešno je završen četvoronedeljni edukativni onlajn program Nordeus fondacije, Game Dev Bootcamp, na koji se prijavilo više od 600 mladih iz cele Srbije. Najistrajniji među njima, uz pomoć vrhunskih stranih i domaćih stručnjaka, savladali su tehnički razvoj video igara i napravili prototipove svojih prvih igara
Značajna podrška privatnog sektora u očuvanju prirode i zaštićenih područja
Srpska ekonomija
Ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Irena Vujović i predsednik Izvršnog odbora „Unikredit banke Srbija“ Nikola Vuletić potpisali su Memorandum o saradnji, na osnovu kojeg će ta banka uložiti više od 13 miliona dinara u projekte unapređenja zaštićenih područja i očuvanja biodiverziteta u Srbiji u toku 2022. godine
Predstavljeni rezultati rada Ministarstva za brigu o selu
Srpska ekonomija
Ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić predstavio je rezultate rada ovog ministarstva u 2021. godini, istakavši da su uspešno sprovedena četiri programa kojima je obuhvaćeno 129 lokalnih samouprava u Srbiji
Srbiju u narednim godinama očekuje dodatni ekonomski rast
Srpska ekonomija
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je na konferenciji „Talenti na vezi 4.0“ i tom prilikom istakla da je u 2021. godini napravljena osnova za dodatni ekonomski rast u budućnosti. Brnabić je rekla da se od oktobra prošle godine u zemlju vratilo 92.300 građana, a većina su visokoobrazovani
Novi propisi za putnike na aerodromu u Beču
Srpska ekonomija
U skladu sa novim propisima o ulasku u zemlju koji važe od danas svi dolazni putnici na aerodromu u Beču koji su vakcinisani ili preležali Covid-19, a nemaju negativan PCR test ili nisu primili buster dozu vakcine, moraju da idu u karantin koji se u svakom trenutku može prekinuti sa negativnim PCR testom
Potpisan Memorandum o razumevanju između Beograda i Atine
Srpska ekonomija
Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić sastao se danas u Atini sa gradonačelnikom grčke prestonice Kostasom Bakojanisom sa kojim je potpisao Memorandum o razumevanju između dva grada
Katastarski alarm RGZ-a za potpunu pravnu sigurnost građana
Srpska ekonomija
„Katastarski alarm“ je najnovija aplikacija koju je RGZ kreirao sa ciljem da vlasnika ili bilo koga ko ima pravni interes alarmira o svim promenama u vezi sa nepokretnošću
Nova zelena zona u Novom Beogradu
Srpska ekonomija
Na osnovu izmena i dopuna Rešenja o opštim parkiralištima Sekretarijata za saobraćaj i na inicijativu građana, od ponedeljka, 27. decembra, novim zonskim sistemom parkiranja biće obuhvaćeni blokovi 19a, 21, 22 i 23 u Novom Beogradu, saopštio je „Parking servis”