Grad objavio javne nabavke za rečni javni prevoz i sistem javnih bicikala

Grad Beograd je danas objavio dve javne nabavke u kojima tražimo partnere za novi sistem prevoza – rečni javni prevoz, kao i za sistem javnih bicikala, rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je naglasio da se na projektu rečnog javnog prevoza radi već tri godine i podsetio da su na poslednjoj sednici Skupštine grada donete odluke koje će omogućiti početak realizacije tog posla.

– Za sve navedeno dobili smo i saglasnost nadležne komisije Vlade Republike Srbije. Po konkursu koji smo objavili i koji će trajati do februara, tražimo partnera koji će obavljati rečni javni prevoz na dve linije. Planirano je da se javni rečni prevoz obavlja sa ukupno 10 brodova – u prvoj godini dva broda, u drugoj još četiri, kao i u trećoj, a postojaće i jedan rezervni brod. Imaćemo „crvenu” i „plavu” liniju koje će se širiti u tri faze. U prvoj fazi, „plava” linija će ići od Bloka 70 do Ade Ciganlije, TC „Galerija” i Brankovog mosta, dok će u drugoj fazi kretati iz Bloka 45, a u trećoj fazi će posle Brankovog mosta produžavati do Beton hale i SC „Milan Gale Muškatirović” – rekao je Vesić. 

Prema njegovim rečima, „crvena” linija će u prvoj fazi saobraćati od Zemunskog keja do SC „Milan Gale Muškatirović”, javlja Beoinfo. 

– U drugoj fazi će obuhvatati Borču – levu obalu Dunava, dok će u trećoj fazi stizati do Ade Huje. Nadam se da ćemo naći partnere koji će zajedno sa nama investirati u rečni javni prevoz. Beograd je jedini veliki evropski grad, sa ovoliko velikim akvatorijumom, koji ne koristi reke za javni prevoz. Rečni javni prevoz je brz i efikasan, karte se neće posebno plaćati, već će važiti „povlastice” koje važe u autobusima, tramvajima i drugim vozilima javnog prevoza. Prednost rečnog prevoza je pre svega u brzini, jer ne postoji „konflikt” sa drugim vidovima prevoza, dok je druga prednost ekološke prirode budući da će se smanjiti broj autobusa na ulicama. U narednom periodu nas očekuje da pre izbora partnera pripremimo pristaništa, koja smo već odredili. Na svakom će postojati stajalište, nalik stajalištima za druge vidove javnog prevoza sa validatorima za karte. Trenutno se bavimo i reorganizacijom ostalih vidova prevoza kako bi postojala veza za svakoga ko „siđe sa broda” i želi da nastavi kretanje gradom. Ovo je velika stvar za Beograd i mislim da će veliki broj sugrađanki i sugrađana koristiti ovaj vid prevoza – istakao je zamenik gradonačelnika. 

Govoreći o javnoj nabavci za sistem javnih bicikala, Vesić je naglasio da se priprema koncesija na 15 godina, dok će kod rečnog javnog prevoza koncesija biti na 30 godina. 

– Tražimo partnera koji će postaviti 150 stanica javnih bicikala, gde ćemo imati oko 1.500 javnih bicikala. Tako ćemo omogućiti da građani Beograda koriste sistem javnih bicikala, kao što je slučaj u drugim svetskim metropolama. Takođe, gradimo oko 500 kilometara novih biciklističkih staza u naredne četiri godine jer, kada već imamo sistem javnih bicikala, moramo ljudima obezbediti infrastrukturu kako bi koristili javne bicikle. Već smo neke stvari uradili u tom pravcu, pa u javnim garažama imamo mogućnost za svakoga ko parkira automobil da dobije četiri bicikla za sebe i svoju porodicu. Ta mogućnost se dosta koristi u garaži na Obilićevom vencu, kao i na Adi Ciganliji tokom leta. Ipak, pravi sistem javnih bicikala, koji podrazumeva da po čitavom gradu postoje stanice, još uvek nemamo. Nadam se, pošto je dva puta propadao tender, da ćemo uspešno pronaći partnera za ovaj posao – dodao je Vesić. 

On je istakao da Grad Beograd u budućnosti očekuje postavljanje više od 200 elektropunjača na ulicama.

– Na tome radimo, jer je sve više električnih vozila na ulicama. Takođe, radimo i na subvencijama za ljude koji koriste električne automobile. Razmišljamo o opcijama prema kojima bi parkiranje za vlasnike električnih automobila bilo besplatno na pola sata ili sat vremena. Sve ovo što radimo, oba pomenuta tendera, pokazuje koliko želimo da kroz sistem javnog prevoza afirmišemo zdrave načine života i ekološki način prevoza, jer sve to pozitivno utiče na zaštitu životne sredine i kvalitet života građana – zaključio je Vesić.