Dr Vladimir Jakovljević: Epidemija usporava na proleće

Profesor Dr. Vladimir Jakovljević, dekan FMN u Kragujevcu je protekle dve godine bio veoma čest gost u medijima širom Srbije, jer je kao ekspert govorio o epidemiji Sars Cov 2, koja je potresla svet. Jedan je od prvih koji je najavio kraj ove epidemije.

- Ja sam u ovu priču oko korone ušao kao profesor univerziteta Sečenov u Moskvi, gde je napravljena ruska vakcina Sputnjik. Bio sam medijski interesantan, jer sam znao neke informacije u vezi virusa koje tada drugi nisu imali. Kako je vreme odmicalo, a prošlo je već skoro dve godine, svi mi koji se ozbiljnije bavimo medicinom kao naukom u fokusu svog interesovanja imali smo proučavanje upravo virusa Sars Cov 2, koji je u međuvremenu mutirao u brojne forme. Ja se prevashodno u svom radu bavim kardiovaskularnom fiziologijom, pa sam sa svojim saradnicima proučavao štetne efekte na kardiovaskularni sistem koji je prouzrokovao virus. Virus uzrokuje mikro embolije, koje dovode do smrtnog ishoda. Istina je da sam rekao da će ovaj virus značajno oslabiti u prvoj polovini iduće godine, te da će na taj način zapravo epidemija prestati. To ne znači da njega više nikada neće biti, ali ako ga bude biće sličan virusu gripa. Dve stvari upućuju na to. Prvo je da kažem iskustvo predhodnih pandemija kroz istoriju, koje najčešće traju oko dve godine. Drugo je to što sada imamo veći broj vakcina i lekova koje mogu zaštititi ljude od virusa. Zemlje u kojima je vakcinisano preko 80 posto stanovništva, mogu da budu sigurne da su u svojim sredinama zaustavile pandemiju. Najnovija mutacija Omikron virus, koji je panično najavljen kao najopasniji do sad, po najnovijim istraživanjima, ne izaziva uopšte težu kliničku sliku kao što je to bilo sa virusom na početku ili sa Delta sojem, rekao je doktor Jakovljević.

Doktor Jakovljević smatra da su neosnovane zabrane ulaska u zemlje EU onima koji nisu primili evropske ili američke vakcine.

- Smatram da su sve vakcine koje su izbačene do sada dobre. Svaka na svoj način i ne vidim ni jedan razlog da onaj ko je primio rusku ili kinesku vakcinu ne može da putuje u zemlje EU. Lično sam se vakcinisao ruskom Sputnjik vakcinom i jako sam zadovoljan nivoom zaštite koju imam od nje. Ruska vakcina je jako slična zapadnoevropskoj vakcini kompanije Astra Zeneka, koju je ona razvila u saradnji sa najstarijom školom vakcina u svetu – Univerzitetom Oksford. Na ovom Univerzitetu stručnjaci prave vakcine od XVIII veka, a njihova je slična ruskoj vakcini. Na osnovu tih sličnosti je i kompanija Astra Zeneka uputila poziv ruskom Institutu “Gamalajev”, koji je napravio Sputnjik V i da sarađuju u daljem razvoju ove vrste, tzv. vektorskih vakcina. To što EU ima problem sa Rusima na nekom drugom nivou ne bi trebalo da bude iskazano i po pitanju vakcine. Vređa inteligenciju i to što se u EU preporučuju privatne kompanije koje su proizvele Fajzer i Moderna vakcine, a ne proverena Oksfordska Astra Zeneka. Očigledno je da je interes najkrupnijeg kapitala negde protiv demokratije. Moram ovaj put da istaknem da je naša aktuelna vlast u Srbiji bila primer savršene demokratije što se tiče vakcina I da smo po tom pitanju imali mnogo sreće, dodaje Vladimir Jakovljević.

Ovih dan javnost je pomalo zbunila Vaša polemika sa uvaženim doktorom Miodragom Stojkovićem, poznatim genetičarem koji je dao ostvaku na mesto redovnog profesora na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Nezadovoljan je zbog manje količine novca koji je opredeljen za nabavku opreme za Banku matičnih ćelija u još uvek nedovršenoj zgradi Centara izvrsnosti u Kragujevcu.

- Ja sam ogroman deo svog vremena i energije poslednje dve i po godine utrošio u projekat oko izgradnje Centara izvrsnosti u Kragujevcu. Ovaj kapitalni projekat od ogromnog značaja za biomedicinsku nauku u zemlji, a posebno za Kragujevac je u jednom momentu prosto stao. Izvođač koji je trebalo da izgradi zgradu je prosto stao. Nije imao snage da to završi. Kada sam 2019, zajedno sa rektorom našeg Univerziteta, prof. Filipovićem imao prvi razgovor sa Jedinicom za upravljanje projektima koja upravlja radovima i nadzire ovaj projekat da se projekat zgrade završi, delovalo je da je to nemoguća misija. Troškovi su samo za građevinske radove još tada narasli gotovo duplo. Ja sam u duši graditelj i nisam mogao to lako da prihvatim, te sam uspeo da pronađem načine da se gradnja ponovo pokrene. Projekat banke matičnih ćelija je de fakto dobijen na osnovu ideja profesora Stojkovića. To je bilo još 2009. godine. Od tada do sada taj projekat je značajno evoluirao, tako da je banka matičnih ćelija samo jedan od delova složenih biomedicinskih istraživanja koji će se vršiti u Centrima izvrsnosti. Biće tu Centri za imunologiju, farmakologiju, fiziologiju, farmaceutska, stomatološka istraživanja, bioinžinjering. Profesor Stojković je u proteklom periodu uglavnom bio u SAD i Nemačkoj, na stručnim usavršavanjima, iako redovno prima profesorsku platu u Kragujevcu. Bez želje da razgovara o problemima, izjavio je u štampi kako mu je oduzet novac namenjen za gradnju Banke matičnih ćelija. To je zaista netačno. Mi samo završavamo izgradnju zgrade, a potom ćemo se tek boriti za opremu. Možda profesoru Stojkoviću smeta, što će novi Centri izvrsnosti imati i druge istraživačke aktivnosti, gde on neće imati glavnu reč. Objedinjeni spisak opreme je poslat Kabinetu premijerke i resornom Ministarstvu od strane rektora. Na tom spisku najznačajniji deo ima upravo Banka matičnih ćelija i prateći istraživački centar, Žao mi je što je podneo ostavku, kako je on to formulisao, ali to su njegovi lični problemi. Svako ko je prošao pored Univerziteta zna da se na mesto redovnog profesora ne podnosi ostavka. To je najviše akademsko zvanje, ali na prvom mestu stanje duha, a ne funkcija, rekao je na kraju razgovora dekan Jakovljević.