Predstavljen predlog Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025.

Jačanje inspekcijskog nadzora, unapređenje rada Poreske uprave i fiskalno i administrativno rasterećenje privrede tri su glavna cilja novog Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. Koncept ovog strateškog dokumenta predstavljen je na današnjoj proširenoj sednici Koordinacionog tela Vlade Srbije za suzbijanje sive ekonomije, u okviru javne rasprave, koja će trajati do 28. februara.

Među 24 predložene mere akcionog plana za sprovođenje Programa, našli su se dalji rad na smanjenju poreza i doprinosa na plate, reforma neporeskih nameta, dalje unapređenje transparentnosti finansijskih transakcija, uspostavljanje pune funkcionalnosti sistema eInspektor i Kontakt centra za prijavu sive ekonomije, kao i unapređenje prekršajnih postupaka u oblasti sive ekonomije. Pored smanjenja fiskalnog i parafiskalnog opterećenja privrede, u oblasti poreza predlaže se i pojednostavljenje obračuna poreza na imovinu, i omogućavanje uplate poreza na jedan račun za preduzetnike. Početnici u poslovanju mogu da očekuju nove podsticajne mera kako bi startovali legalno. 

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je analiza primene prethodnog Programa pokazala da je realizovano više od 70% njime predviđenih mera, među kojima se posebno ističe donošenje novog Zakona o fiskalizaciji i uspostavljanje sistema e-faktura, čija će puna primena biti prioritet novog Programa.

- Od 1. maja prelazimo na novi sistem e-fiskalizacije, koji će u značajnoj meri olakšati poslovanje i smanjiti troškove poslovanja, a istovremeno uvodimo i sistem e-faktura, što će zajedno doprineti boljoj kontroli nad tokovima novca u sivoj zoni. Važan zadatak za nas biće i dalje fiskalno rasterećenje zarada. Pre par godina, fiskalno opterećenje zarada je bilo 63%, a sada je taj procenat smanjen na 61%. Takođe, od 1. januara ove godine neoporezivi deo zarade povećan je sa 18.300 na 19.300 dinara - kaže Mali.

Evropska banka za obnovu i razvoj više od četiri godine podržava reformu inspekcijskog nadzora i za to vreme, uspostavljeni su sistem eInspektor, koji je umrežio 36 republičkih inspekcija i Kontakt centar za prijavu sive ekonomije, koji godišnje primi više od 20.000 predstavki. 

– Uspostavljanje povoljnog poslovnog ambijenta je jedan od glavnih prioriteta EBRD-a. Veoma smo zadovoljni saradnjom sa institucijama u Srbiji i NALED-om na jačanju kapaciteta inspekcija, koje su ključni element za suzbijanje sive ekonomije. Nastavićemo da posvećeno doprinosimo jačanju konkurentnosti Srbije u godinama pred nama, uključujući aktivnosti na podsticanju digitalizacije u svim oblastima privrede - rekao je regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli, na sednici, kojoj su prisustvovali i predstavnici delegacije Evropske unije, nemačke i britanske ambasade i izrazili spremnost da kroz projekte podrže realizaciju Programa.

Prema mišljenju NALED-a, jednog od inicijatora prvog Programa za suzbijanje sive ekonomije, represivne mere nisu dovoljne, te je za privredu važno obezbediti podsticajne uslove za dobrovoljno poštovanje propisa.

- Prioriteti za nas ostaju uspostavljanje javnog elektronskog registra neporeskih dažbina i ukidanje parafiskala, izmene radnog zakonodavstva u cilju prepoznavanja fleksibilnih oblika rada i proširenje sistema za elektronsko angažovanje sezonskih radnika na druge delatnosti, u cilju smanjenja rada na crno – naglasio je predsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u Ivan Miletić i dodao da će prioritetne mere biti i razvoj bezgotovinskih plaćanja u privatnom i javnom sektoru,  jer instant i kartična plaćanja ukidaju prostor za učešće građana i privrede u sivoj ekonomiji i izbegavanje plaćanja poreza. 

Predlog programa za suzbijanje sive ekonomije je dostupan na sajtovima mfin.gov.rs  i uzmiracun.rs.