U sledećih pet godina izgradnja 7.000 kilometara kanalizacione mreže

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Tomislav Momirović izjavio je danas da je plan da se u narednih pet godina izgradi 7.000 kilometara kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, za šta je planirano ulaganje od četiri milijarde evra.

Momirović je na predstavljanju projekta „Čista Srbija“ u Privrednoj komori Srbije rekao da je cilj da se u narednih pet godina izgradi takva kanalizaciona infrastruktura da 80 odsto stanovništva ima kolektorsku i kanalizacionu mrežu i da 80 odsto te mreže bude obuhvaćeno postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda.

Situacija je sada loša jer više od 90 odsto otpadnih voda izbacujemo u reke i ako tako nastavimo uništićemo prirodu. Zato moramo da situaciju menjamo iz korena, naglasio je on.

Ministar je ocenio da su nam neophodni auto-putevi, ali, kako je rekao, nove saobraćajnice ne vrede ako ne izgradimo kvalitetnu ekološku i komunalnu infrastrukturu, a pre svega kanalizacionu mrežu i postrojenja za preradu otpadnih voda.

Momirović je naveo da je do sada u ovim oblastima urađeno malo i da, između ostalih, ni Beograd nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i on je najveći grad na Dunavu bez takvog prečistača.

To nije samo problem Srbije, nego i Evrope, zbog čega nam evropski partneri zameraju. Takvo postrojenje nije lako uraditi, niti je to jeftin posao, ni za manju sredinu, a ne za Beograd sa više od milion i po stanovnika, naveo je on.

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković ocenila je da je ekologija prioritet aktuelne vlade, što potvrđuju i ulaganja u ovu oblast.

Prošle godine je za ekologiju u budžetu države bilo izdvojeno osam milijardi dinara, rebalansom su dodate još četiri milijarde, dok je za sledeću godinu, što iz budžeta, što iz drugih izvora, planirano 36 milijardi dinara, rekla je ona.

Državna sekretarka je istakla da je to ministarstvo ove godine realizovalo više projekata iz ekologije i da će se oni nastaviti i sledeće, i u tom smislu navela finansiranje zamene individualnih ložišta, kotlarnica u javnim institucijama.

Kada je reč o prečistačima i kanalizacionoj mreži, potpisali smo ugovor sa Razvojnom bankom Saveta Evrope od 200 miliona evra, čime ćemo finansirati izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže i prečistača u 26 jedinica lokalne samouprave, rekla je ona.

Tanasković je dodala da je pokrenuta i izgradnja regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom i to u osam regiona, i podsetila na to da je nedavno potpisan ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Francuskom razvojnom agencijom, vredan 150 miliona evra, upravo za ovu namenu.

Ona je navela da se prvi tenderi za izgradnju ovih centara mogu očekivati u prvom kvartalu sledeće godine.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije Siniša Mitrović naveo je da smo ove godine imali dva važna događaja iz oblasti ekologije, a to su Glazgov 26, odnosno projekat dekarbonizacije, gde smo potpuno implementirani, kao i otvaranje Klastera 4, posvećenog energetici i zaštiti životne sredine.

Mitrović je izneo podatak da su naše direktne štete od klimatskih promena veće od 360 miliona evra godišnje.

Mi nemamo infrastrukturu za upravljanje otpadom u Srbiji, a posebno industrijskim i opasnim otpadom, istakao je Mitrović i dodao da nema privrednog rasta ni direktnih stranih ni domaćih investicija bez infrastrukture za otpad i otpadne vode.

Prema njegovim rečima, to je važno za lokalnu ekonomiju, zatim za smanjenje migracija, kao i za zdravlje i bezbednost stanovništva.

On je ukazao na to da se bez ove infrastrukture ne može ni do novih investicija i razvoja programa cirkularne ekonomije.