Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je dodatno usporila i u junu je iznosila 13,7%, što je u skladu s ranijim procenama Narodne banke Srbije. Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) takođe je usporila i u junu se našla na jednocifrenom nivou od 9,9%.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene su u proseku porasle za 0,7%, što je sličan intenzitet rasta kao i u maju i aprilu. Više od polovine mesečne inflacije posledica je rasta cena hrane i bezalkoholnih pića (1,3%), dok se ostatak rasta potrošačkih cena pripisuje rastu cena u okviru bazne inflacije (0,4%) i naftnih derivata (1,2%).
Cene neprerađene hrane u junu su porasle za 2,9%, vođene pre svega višim cenama svežeg povrća, koje su, u uslovima nepovoljnih vremenskih prilika i smanjene ponude, sezonski neuobičajeno porasle za 3,5%. Rast cena prerađene hrane u junu iznosio je 0,5% i bio je približan ostvarenjima iz maja i aprila, i znatno sporiji nego u prvom tromesečju, kada je u proseku mesečno iznosio 1,3%. Usporavanje dinamike rasta cena prerađene hrane tokom drugog tromesečja ukazuje na to da su najverovatnije smanjeni troškovni pritisci na tržištu osnovnih životnih namirnica. Posmatrano u odnosu na jun 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 22,1%.
Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije i u junu su zabeležile niži rast u odnosu na ukupnu inflaciju. Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija je usporila na 9,9%, a njenom nižem nivou od ukupne inflacije znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
Cene energenata su, pod uticajem pomenutog poskupljenja naftnih derivata, na mesečnom nivou porasle za 0,3%. Rast cena energenata ublažen je daljim padom cena čvrstih goriva, peti mesec zaredom. Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u junu je ostao niži od rasta ukupne inflacije i iznosio je 9,9%, pri čemu su cene naftnih derivata nastavile da doprinose usporavanju ukupne međugodišnje inflacije (posmatrano na međugodišnjem nivou, cene derivata nafte smanjene su za 10,0%).
Prema aktuelnoj projekciji, očekujemo da će inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine. Povratak inflacije u granice cilja od 3 ± 1,5% očekuje se sredinom 2024. godine.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, smanjenje troškovnih pritisaka u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, rešavanje problema sa zastojima u globalnim lancima snabdevanja, usporavanje uvozne inflacije, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone.