Južni gasni koridor važan za čitav Zapadni Balkan

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je da su energetska tranzicija i borba protiv klimatskih promena globalni procesi koji traže od svake države da pronađe ravnotežu između privrednog razvoja i zaštite životne sredine. Energetski, ekonomski i politički izazovi sa kojima se suočavaju Evropa i svet zahtevaju zajedničko delovanje, rekla je ona u video-poruci kojom se obratila učesnicima osmog ministarskog sastanka Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora u Bakuu.

„Ispred svih nas su veliki energetski, ekonomski i politički izazovi koji traže zajedničko delovanje i razumevanje. Energetska tranzicija traži od svake države da pronađe ravnotežu između privrednog razvoja i zaštite životne sredine, između energetike i rudarstva i životne sredine. Međutim, energetska tranzicija je i pitanje energetske bezbednosti u uslovima kad ne samo energetski sektor, već i čitave ekonomije, idu u pravcu dekarbonizacije. Bez obzira na to koje godine proklamovali kao naš cilj, do kada želimo da budemo karbonski neutralni, mnogo je važnije da li na tom putu imamo jasnu sliku tektonskih promena koje moramo kontrolisano izvesti u sektoru energeske infrastrukture. Verujem da imamo dovoljno snage da se udružimo, jer je to jedini način da te ciljeve i ostvarimo, a za dobrobit budućih generacija i naše planete. Upravo ovde, na našem osmom sastanku, verujem da nam je svima jasno da je ključna pretpostavka gasne, a samim tim energetske bezbednosti Evrope, te zemalja zapadnog Balkana, kontinuirano, stabilno snabdevanje prirodnim gasom, odnosno diverzifikacija ruta i diverzifikacija snabdevača gasom, ali i jednako važno - formiranje strateških rezervi ovog energenta“, rekla je Mihajlovićeva. 

Ona je rekla da je bez strateških rezervi ceo kontinent dodatno osetljiv na unutrašnje i spoljne ekonomske i političke faktore. 
„Srbija se, kao i druge zemlje jugoistočne Evrope, suočava sa svim ovim izazovima, možda čak nekad i intenzivnije od zemalja članica EU. Ti izazovi se ogledaju u aktuelnom rastu cena prirodnog gasa, samim tim poremećaja na tržištu. Veliki izazov je i dekarbonizacija, jer je prirodni gas važan kao tranzitno gorivo. Srbija je diverzifikovala rute, ali moramo da učinimo mnogo i na diverzifikaciji snabdevača. Srbija, iako ima dve rute snabdevanja gasom, kroz te gasovode teče ruski gas. Naša strategija, i zato smo ovde, jeste hitna diverzifikacija dobavljača. Upravo zato, Južni gasni koridor i gasovod TAP kao njegov ključni deo, jeste tako značajan za naše zemlje zapadnog Balkana“, rekla je ona. 

Mihajlovićeva je istakla da je 1. februara započela izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, uz podršku EU i EIB, kao i da će kada bude operativna u 2023. godini, Srbija biti spremna da se poveže sa drugim gasovodima, odnosno sa drugim snabdevačima gasa.

„Na ovaj način se otvaraju mogućnosti snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz Azerbejdžana (Kaspijskog regiona), iz gasovoda na Južnom gasnom koridoru, ali i iz drugih izvora, postojećih (LNG terminal u Grčkoj) ili onih koji u perspektivi mogu biti izvor gasa za naš region (Istočni Mediteran). Naša vizija i strategija nisu samo interkonekcija Srbija-Bugarska, već i i povezivanje  gasovodima sa svim našim susedima. Samo ako smo infrastrukturno povezani možemo biti i energetski bezbedni - to je poruka, naš zadatak, naša strategija. To je siguran put na političkoj i energetskoj bezbednosti regiona“, poručila je ona u obraćanju.