Nikodijević: Zaštita životne sredine biće prisutna i u svim budućim projektima

Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević je na današnjem predstavljanju aktivnosti Sekretarijata za zaštitu životne sredine u vezi sa zaštitom i unapređenjem kvaliteta površinskih voda na teritoriji Beograda podsetio da su vodotokovi drugog reda prešli u nadležnost Grada krajem 2019. godine. Zbog te nove nadležnosti formirano je posebno odeljenje u okviru resornog sekretarijata. 

– Više nema nenadležnih i onih koji objašnjavaju zbog čega nisu dužni nešto da urade. Sada tačno znamo ko je zadužen za koju vrstu posla i odgovoran za rešenja koja treba primeniti – naglasio je Nikodijević.

Prema njegovim rečima, prvi posao je bio popis vodotokova drugog reda i detektovanje svih problema, javlja Beoinfo.

– Najveći zagađivač vodotokova u Beogradu jeste nepostojanje kanalizacione mreže i postrojenja, odnosno fabrika za preradu otpadnih voda. Dok god ne budemo sistemski rešili problem kanalizacije i prečišćavanja otpadnih voda, nećemo na kvalitetan način rešiti ovaj problem – naveo je Nikodijević. 

On je naglasio da je Sekretarijat za zaštitu životne sredine usko povezan sa svim drugim segmentima života u Beogradu. 

– Trudimo se da zaštita životne sredine bude prisutna u svim većim projektima koji se rade, jer je usko povezana sa uslovima života građana i neodvojiva od njih. Zato smo počeli zajednički da radimo projekat izgradnje kanalizacije, ali ne zaboravimo da 30 odsto Beograda nema kanalizaciju i da je to posao koji ćemo raditi narednih deset godina – rekao je Nikodijević.

On je podsetio da je rešeno pitanje deponije u Vinči, koja je decenijama predstavljala glavnog zagađivača u Beogradu, i da je usvojena desetogodišnja strategija poboljšanja kvaliteta vazduha.

– Usko povezani sa kvalitetom vazduha su individualna ložišta, priključci individualnih domaćinstava, centralni sistem grejanja, gasifikacija, pa tek onda neki drugi segmenti. Za sve što smo radili bili su potrebni struka i vreme. Zato je važno što smo detektovali problem i popisali sve ono što je u nadležnosti Grada Beograda – rekao je predsednik Skupštine grada. 

Nikodijević je izrazio zahvalnost Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i sekretarki Ivani Vilotijević, na, kako je rekao, velikom i iskrenom trudu u svemu što rade kako bi životna sredina u Beogradu bila što kvalitetnija i očuvanija. Na kraju je poručio da će imati svu podršku Grada Beograda i Ministarstva zaštite životne sredine. 

Ivana Vilotijević je zahvalila predsedniku Skupštine grada na podršci, kao i svim akterima i saradnicima koji doprinose kvalitetnijoj životnoj sredini. 

– Imaćemo mnogo posla jer je, u neku ruku, otvorena „Pandorina kutija”. Svesni smo da posao ne možemo da završimo za pet godina, možda ni za deset, ali je bitno da smo probleme locirali – navela je Ivana Vilotijević. 

Bavljenje izvorima zagađenja i kvalitetnijom životnom sredinom uopšte prioritet je bio do sada, ali i u svim budućim aktivnostima, od ekoloških vozila u javnom prevozu, preko regulisanja buke do upravljanja otpadom, dodala je ona. 

– Uspostavljamo sistem i podižemo ga, a onda sve jedinice Gradske uprave moraju da ga sprovode. Zajedničkim radom to i činimo – istakla je Ivana Vilotijević. 

Kad je reč o novoformiranom odeljenju, ono se bavi zaštitom i unapređenjem kvaliteta vode u tokovima drugog reda, kao i jezerima, od kojih je većina veštačka, preciznije samo je Rakina bara prirodno, kraško jezero. 

– Osim sa nadležnima u Gradu, uspostavili smo saradnju i sa „Srbijavodama”, „Beogradvodama”, Ministarstvom zaštite životne sredine, Ministarstvom poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, a projekat za zaštitu vode imamo još od pre nekoliko godina i ponudili smo ga nadležnima za eventualnu implementaciju. Uz rešavanje problema izgradnje kanalizacije, sigurna sam da ćemo za desetak godina rešiti problem, tačnije da će ove akumulacije moći da se koriste i za turizam jer je to veliki potencijal Beograda – kazala je Vilotijevićeva.   

O realizaciji Programa kontrole kvaliteta površinskih voda na teritoriji Beograda govorio je Aljoša Tanasković, diplomirani biolog iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, o Strategiji uređenja i održavanja vodotoka drugog reda na teritoriji Beograda dr Željka Rudić, dipl. inž. poljoprivrede iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, a o katastru stajaćih ekosistema za potrebe GIS zelenih površina Beograda Jelena Petrović, dipl. hemičar iz Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor.  

Kad je reč o površinskim vodama obavlja se kontrola kvaliteta reka i kanala, Savskog jezera, voda podavalskih akumulacija i kupališta Lido. Prva kontrola obuhvata 25 vodotokova sa 29 lokaliteta na kojima se obavlja monitoring tokom čitave godine. Poslednjih pet godina analizirano je oko 1.100 uzoraka, najviše na Dunavu i Savi. Najbolji kvalitet vode ima Sava, a najlošiji Topčiderska reka, Železnička, Veliki Lug i Sopotska reka (peta klasa kvaliteta). 

Hidrografska mreža Beograda veoma je gusta, a na njegovoj teritoriji ima 20 vodotokova prvog reda i 188 slivova vodotoka drugog reda guste kanalske mreže. Prema Zakonu o vodama, svi vodotokovi koji nisu definisani kao vode prvog reda predstavljaju vode drugog reda.

Po nalogu Sekretarijata, izrađen je i katastar stajaćih voda, jezera i bara na teritoriji Beograda, uz prikaz stanja i mogućnosti za sređivanje. Vode su klasifikovane u treću i četvrtu klasu, ali nije identifikovano prisustvo teških metala.