Položaj žena u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici

Panel na Kopaonik biznis forumu posvećen ženama u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici u organizaciji UNDP uz podršku Rinigera, počeo je uvodnim obraćanjem Fransin Pikap, stalnom predstavnicom UNDP u Srbiji, koja je istakla neke od gorućih problema, kao što su veliki rodni jaz u STEM-u, njhovim posledicama, zašto je učestvovanje žena u ovim delatnostima bitno, kako problemi mogu da se reše, kao i šta kao društvo dobijamo njihovim razrešenjem.

Moderator Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik magazina NIN, razgovarao je sa Jelenom Bratić, konsultantkinjom za sigurnost u klaudu u Majkrosoftu, Tatjanom Kecojević, predstavnicom Regionalne mreže žena u STEM na Zapadnom Balkanu, Zojom Kukić Đorđević, IT preduzetnicom, suosnivačicom Startit-a i Jelenom Kostić učesnicom programa "IT retraining".

Ovom prilikom UNDP je predstavio istraživanje rađeno zajedno sa Regionalnim savetom za saradnju - RCC koje je pokazalo da je udeo žena u STEM zanimanjima na Zapadnom Balkanu samo 14 odsto, a prema zvaničnim podacima u našoj zemlji žene čine 71,2 odsto diplomaca u nauci, matematici i statistici.

“U drugim STEM oblastima udeo žena je značajno manji. Manje od trećine, ili oko 28,6 odsto diplomaca u informaciono-komunikacionim oblastima su žene. Ako se pogleda tržište rada brojke nastavljaju da padaju. Prema Indeksu rodne ravnopravnosti za Srbiju, manje od četvrtine, odnosno 21,6 odsto IT stručnjaka su žene. Pored toga, iako žene u IKT-u imaju u proseku veća primanja od žena, one i dalje zarađuju 9,1 odsto manje od svojih muških kolega”.

Jelena Bratić iz kompanije Microsoft objasnila je da su timovi koji imaju izbalansirano rodno učešće inovativniji i produktivniji.

“Naša istraživanja pokazuju da kompanjie koje imaju 30 odsto žena rukovodećeg kadra, profitabilnije, agilnije i da se lakše prilagođavaju izazovima. U našoj kompaniji imamo poseban program leadership kroz koji se osnažuju žene da preuzmu rukovodeće pozicije”.

Tatjana Kecojević je istakla da je neformalno obrazovanje izuzetno bitno.

“Neformalno obrazovanje može da pomoge ljudima i osveži ih. Svi današnji izazovi predstavljaju razloge zašto bi trebalo ići ka umrežavanju. Sa istim problemima se suočavaju i Srbija i Hrvatska i Severna Makedonija”.

Zoja Kukić smatra da je ulaganje u žene važno.

“Najbolji način da se reši niz postojećih problema jeste da se žene uključe u menadžment kako bi se bavila svim problemima žena na radnom mestu. Neverovatno je koliko smo mi doveli do toga da smo od profesije gde je pionir bila žena, napravimo mušku profesiju. Za 10 godina prema istraživanju 9 od 10 zanimanja će zahtevati visoke digitalne veštine "da razumete šta se dešava ispod haube".