Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou od 1,0%

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%, a da povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na reverznim repo aukcijama, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti koji se povlače putem ovih aukcija, nastavi da pooštrava monetarne uslove, jer to omogućava postojeći fleksibilan okvir monetarne politike. Prosečna ponderisana kamatna stopa na poslednjoj repo aukciji održanoj ovog meseca iznosila je 0,90%, čime se približila referentnoj kamatnoj stopi i bila za 79 baznih poena viša nego početkom oktobra prošle godine, kada je započet proces pooštravanja monetarnih uslova. Na odluku o njenom povećanju prethodnih meseci uticali su povećani troškovni pritisci u međunarodnom i domaćem okruženju i potreba da se utiče na inflaciona očekivanja tržišnih subjekata i ograniče sekundarni efekti na cene ostalih proizvoda i usluga.

Prilikom donošenja odluke o monetarnim uslovima, Izvršni odbor je imao u vidu da opreznost u vođenju monetarne politike Narodne banke Srbije posebno nalažu dešavanja u međunarodnom okruženju. Neizvesnost koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, dodatno je pojačana efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini. To je za posledicu imalo znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile. Po tom osnovu izgledi globalnog privrednog rasta postaju neizvesniji, a dodatni rast cena energenata, hrane i sirovina za proizvodnju povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i biti prisutni u dužem periodu. U takvim okolnostima, nije izvesno ni kojom brzinom će se odvijati očekivana normalizacija monetarnih politika vodećih centralnih banaka – Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke, kao i kakve će efekte povećana neizvesnost na globalnom nivou imati na finansijske uslove i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju.

Kada je reč o dešavanjima u domaćem makroekonomskom okruženju, Izvršni odbor konstatuje da raspoloživi mesečni pokazatelji ukazuju na to da se ekonomska aktivnost na početku godine u najvećoj meri kreće u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije. Rast nastavljaju da vode uslužni sektori, građevinarstvo i rudarstvo, dok se na nižu aktivnost u ukupnoj industriji i dalje u najvećoj meri odražava manja proizvodnja u sektoru energetike, a delimično i niža proizvodnja u prerađivačkoj industriji zbog i dalje prisutnih problema u globalnim lancima snabdevanja. Narodna banka Srbije i dalje ostaje pri projekciji realnog rasta bruto domaćeg proizvoda u rasponu 4–5% u ovoj godini i srednjem roku, i pored toga što su zbog krize u Ukrajini u kratkom roku sada nešto izraženiji rizici naniže, pre svega zbog mogućeg sporijeg rasta naših važnih spoljnotrgovinskih partnera, uz ocenu da će efekti u najvećoj meri zavisiti od dužine trajanja krize. Prema oceni Izvršnog odbora, očekivani privredni rast vodiće nastavak investicionog ciklusa i realizacija velikih infrastrukturnih projekata, kao i rast lične potrošnje na održivim osnovama, podržan povoljnim trendovima na tržištu rada.

Izvršni odbor konstatuje da se i međugodišnja inflacija, koja je u januaru iznosila 8,2%, kretala u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, kao i da je i dalje u najvećoj meri bila vođena rastom cena hrane i energenata. Istovremeno, bazna inflacija, na koju mere monetarne politike najviše utiču, zahvaljujući očuvanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa i u uslovima pandemije, bila je znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,1% međugodišnje. Prema poslednjoj aktuelnoj srednjoročnoj projekciji iz februara, trebalo bi da se inflacija od marta nađe na opadajućoj putanji i da do kraja perioda projekcije nastavi da usporava ka centralnoj vrednosti cilja. Iako trenutna dešavanja u pogledu svetskih cena energenata i primarnih proizvoda ukazuju na to da postoji mogućnost da inflacija bude na nešto višem nivou od projektovanog, Izvršni odbor i dalje ocenjuje da će inflacija imati opadajuću putanju do kraja godine. Tome će ključno doprineti relativna stabilnost deviznog kursa, koju će Narodna banka Srbije obezbeđivati i u narednom periodu, a čiji su garant i devizne rezerve koje su kumulirane prethodnih godina zahvaljujući ostvarenoj makroekonomskoj stabilnosti i odmerenim i pravovremenim intervencijama na deviznom tržištu. Očekuje se da u smeru niže inflacije deluju i dolazak nove poljoprivredne sezone i po tom osnovu niži troškovi u proizvodnji hrane, kao i mere Vlade Srbije kojima je ograničen rast cena goriva i omogućeno preduzećima da u prvoj polovini 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.

Odluke monetarne politike će u narednom periodu zavisiti od kretanja faktora iz međunarodnog i domaćeg okruženja i ocene intenziteta i postojanosti inflatornih pritisaka po osnovu ovih faktora, kao i uticaja na finansijsku stabilnost i brzinu privrednog rasta. U slučaju da se materijalizuju neki od rizika koji bi mogli da utiču na srednjoročnu cenovnu i finansijsku stabilnost, Narodna banka Srbije je spremna da reaguje svim raspoloživim instrumentima, saopšteno je iz Kabineta guvernera.