Podrška iz IPA 2022 za nastavak reformi

Ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović razgovarala je danas sa šefom Delegacije EU u Srbiji Emanueleom Žiofreom o daljem napretku pristupnih pregovora naše zemlje, planiranju i programiranju razvojne pomoći EU Srbiji, kao i o političkoj situaciji u regionu i u Evropi.

Joksimović je informisala sagovornika o aktivnostima u procesu pristupanja, a pre svega o onima u okviru Klastera 1 – Osnove.

Ona je naglasila da smo otpočeli sa procedurom pripreme nacrta zakona i podzakonskih akata kojima će se reforma pravosuđa, predviđena izmenama Ustava, primeniti u pravnom sistemu Srbije.

Ministarka je najavila da će, kao i u slučaju ustavnih amandmana, zakonska rešenja biti rezultat široke javne debate svih zainteresovanih strana u našoj zemlji, uz uvažavanje preporuka EU i Venecijanske komisije Saveta Evrope.

Joksimović je obavestila ambasadora i o toku reformi koje za cilj treba da imaju dostizanje merila za otvaranje preostalih klastera ili prelaznih merila u okviru klastera koji su već otvoreni u pregovorima o članstvu sa EU.

Žiofre je rekao da Evropska unija ostaje privržena podršci Srbiji i drugim partnerskim zemljama i zemljama kandidatima, uprkos ovim teškim vremenima.

Prema njegovim rečima, neophodne su kontinuirane reforme, kao i ubrzano usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

EU je najveći donator i investitor u Srbiji i planiranje pretpristupne pomoći na nacionalnom nivou treba dodatno da ojača reformu javne uprave, rešavanje pitanja zaštite životne sredine u skladu sa Zelenom agendom i da pruži podršku vladavini prava, slobodi izražavanja i socijalnom uključivanju, rekao je šef Delegacije EU.

Joksimović i Žiofre razmatrali su planove za programiranje IPA 3 za naredni period, pre svega predloge projekata sadržane u Akcionom dokumentu IPA 2022, koji treba da podrže ključne reformske aktivnosti Srbije.

Na sastanku je istaknuto zajedničko opredeljenje da se, nakon što budu definisani svi ključni elementi predloga projekata, nastavi sa finansiranjem onih iz pretpristupnih fondova koji će biti usmereni na oblasti Zelene agende, pre svega usmerene na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, kao i na infrastrukturne projekte.

Takođe, biće usmereni i na one koji u fokusu imaju dalju reformu javne uprave, podršku pregovorima o članstvu u EU, unapređenje socijalne zaštite, zdravstvene politike i politike obrazovanja i zapošljavanja.

Razgovaralo se i realizaciji Investicionog okvira za Zapadni Balkan, koji je do sada odobrio finansiranje 21 projekta u našem regionu, iz oblasti saobraćajne, energetske, digitalne, klimatske i socijalne infrastrukture ukupne vrednosti od preko 3,2 milijarde evra.

Od ovog iznosa, 1,06 milijardi evra iznosi bespovratna pomoć Evropske unije, dok će ostatak obezbediti države članice EU, Norveška, kao i međunarodne finansijske institucije kroz povoljne kredite.

U razgovoru je istaknuto da je Srbiji odobreno sedam projekata, vrednih približno 885 miliona evra, od kojih bespovratna pomoć EU iznosi oko 215 miliona.

U skladu sa tim, Joksimović je ukazala na značaj koji ovi infrastrukturni projekti u oblasti transporta, energetike i telekomunikacija imaju za naše građane, ali i za one u našem susedstvu, kao i za samu EU, jer doprinose našem čvršćem povezivanju i bržem napretku.

Ona je posebno istakla značaj podrške iz ovog fonda izgradnji Univerzitetske dečje klinika Tiršova 2 u Beogradu, koju je EU podržala sa 35 miliona evra, što je gotovo trećina ukupnih troškova ovog projekta.

Iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan biće, uz izgradnju Tirševe 2, finansirani i projekti izgradnje železničke pruge Niš–Dimitrovgrad, obilaznica oko Niša, izgradnja železničke pruge Beograd–Mladenovac–Niš, deonica Stalać–Đunis, Transbalkanski elektroenergetski koridor: Interkonekcija 400 kV Srbija–Crna Gora–Bosna i Hercegovina.

Takođe, biće finansirani i napredni sistem za daljinsko očitavanje brojila, uvođenje širokopojasne internet mreže u seoskim sredinama, faza 2, kao i projekat uklanjanja nemačke potopljene flote iz Drugog svetskog rata – sektor Prahovo, na plovnom koridoru Rajna–Dunav.

Ministarka je, govoreći o sektoru energetike, naglasila da odobreni projekti doprinose značajno povećanja kapaciteta 400 kV mreže električne energije, poboljšanju regionalne saradnje sa BiH i Crnom Gorom, kao i digitalizaciju i prelazak na integrisanu „pametnu“ elektrodistributivnu mrežu kroz uvođenje naprednog sistema očitavanje brojila i kontrole potrošnje električne energije na području Čačka, Kraljeva i Niša.

Joksimović je predložila da se iz ovog okvira, koji finansira projekte od važnosti za čitav region, podrže i dodatni projekti iz oblasti zaštite životne sredine koji nisu obuhvaćeni Akcionim dokumentom IPA 2022 za Srbiju, navodi se u saopštenju Ministarstva za evropske integracije.