Siva ekonomija ponovo preti, potrebne nove sistemske mere

Iako se uslovi za poslovanje u Srbiji i dalje ocenjuju kao pretežno dobri, ubrzanje inflacije, više cene i skuplji krediti uticali su da manji broj privrednika da pozitivnu ocenu ove godine. Očekivano, blago se povećao i broj onih kojima je teže da pokriju poreze i doprinose za zaposlene, a 17% priznaje da deo zarade radnicima isplaćuje na ruke. S druge strane, svest građana o štetnosti sive ekonomije nastavlja da raste, a svaki drugi zaposleni spreman je da prijavi poslodavca zbog rada na crno.

To su pokazala najnovija istraživanja percepcije građana i privrede o sivoj ekonomiji, koja je, za potrebe Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, sproveo Ipsos. Prema podacima, najveći deo privrednika ne opravdava rad na crno, a čak dve trećine kaže da im je eFiskalizacija znatno olakšala poslovanje.

- Kada je reč o e-fiskalizaciji, to je svakako veoma korisna reforma, posebno u kontekstu smanjenja sive ekonomije. Novi sistem pozitivno doprinosi boljoj naplati poreza, ali za sada ne bih izlazila sa brojkama, jer još uvek analiziramo efekte. Naglasila bih i da poreski sistem Srbije trenutno prolazi kroz brojne druge reforme, i ovo je jedna od oblasti u kojoj tehničku podršku Srbiji pružaju stručnjaci MMF-a – rekla je šefica kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova danas na sednici NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju, koja je održana uz podršku inicijative Bolji način.

Istraživanje je pokazalo da privrednici kao glavne razloge za poslovanje u sivoj zoni vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskale, a ocenjuju i da je nelojalna konkurencija danas prisutnija. Samo 34% misli da neregistrovanih preduzeća nema u njihovoj delatnosti, a petina da konkurencija prijavljuje sav prihod. Predsednik Saveza za fer konkurenciju Zoran Daljević pozvao je zato na uspostavljanje sveobuhvatnog registra neporeskih nameta, brži povraćaj pdv-a i regulisanje fleksibilnih oblika rada.

- U svetlu globalne krize, implementacija mera novog Programa za suzbijanje sive ekonomije postaje sve važnija, kako bismo ojačali kapacitete inspekcijskih organa, sudova i Poreske uprave, ali i podržali odgovornu privredu podsticajnim merama za bolje poslovanje. – navodi Daljević.

Ove godine, tri četvrtine građana potvrdilo je da ne opravdava sivu ekonomiju, što je više nego pre. Podaci ukazuju da je neformalno poslovanje najzastupljenije u građevinarstvu, a slede maloprodaja i ugostiteljstvo, iako 68% građana navodi da pri svakoj kupovini dobije fiskalni račun.

- Vlada Srbije je 2015. usvojila prvi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, a realizovano je više od 70% aktivnosti. Ovakva istraživanja su nam zato jako korisna, kako bismo redovno razgovarali na ovu temu, jer ne postoji jedinstven način da se obim sive ekonomije utvrdi i moramo stalno da pratimo više parametara - rekla je Ana Jović, sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije.

Jednu od glavnih mera u borbi sa sivom ekonomijom predstavlja rast bezgotovinskih transakcija. U poslednjih godinu dana, skočio je broj korisnika kartica, a broj preduzeća koja imaju POS terminal porastao je na 56%. S druge strane, tri četvrtine prometa privrednici i dalje ostvaruju u gotovini, a građani najčešće navode da im je lakše da plaćaju u kešu (45%) ili ne poseduju kartice (28%).

- Smanjenje sive ekonomije je jedan od ključnih razloga zašto smo pokrenuli Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje. Okosnica ove inicijative je POS program kroz koji svim preduzetnicima, mikro i malim preduzećima nudimo besplatnu instalaciju i korišćenje POS uređaja ili softverskog rešenja za onlajn prodaju uz subvencionisanu trgovačku naknadu do najviše 0,99% u trajanju do godinu dana – rekao je Zlatko Milikić, tim lider projekta ispred GIZ-a za Srbiju, i pozvao sve zainteresovane biznise da se prijave za POS program i iskoriste ovu subvenciju.