Ni jedna nepokretnost upisana u katastar nepokretnosti ne može biti „oteta“. U Srbiji postoji kompletan sistem koji to onemogućava, od Republičkog geodestkog zavoda i njegovih internih procedura, preko Državnog pravobranilaštva, nadležnih ministarstava, uprava i direkcija, sudskog sistema i dr. Pored toga, transparentnost rada Katastra sa preko 28 besplatnih i uvek dostupnih servisa, po čemu je RGZ prepoznat i nagrađivan u Evropi, čini nemogućim bilo kakvo ugrožavanje prava nad nepokretnostima.
Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti Stari grad, broj 952-02-6-233-9073/2021 od 20. februara 2023. godine, dozvoljen je upis posebnih delova objekta, označenih kao poslovni prostori broj 7-39, na prvom i drugom spratu objekta u ulici Knez Mihailovoj broj 33, sa pravom svojine u korist privrednog društva "Jugoelektro" doo Beograd.
Privredno društvo "Jugoelektro" je odranije upisano kao jedan od vlasnika objekta, sa neopredeljenim udelom, odnosno njegov upis prava svojine na objektu je postojao pre donošenja navedenog rešenja.
Rešenjem katastra od 20. februara 2023. godine, koje je potvrđeno rešenjem od 9. juna 2023. godine, koje pominju predstavnici Zadužbine, postojeće pravo svojine "Jugoelektra" na objektu u Knez Mihailovoj 33 nije uvećano niti umanjeno, već je konkretizovano, odnosno precizirano na koje se posebne delove objekta odnosi.
Prema tome, eventualno osporavanje prava svojine "Jugoelektra" nikako nije moglo biti predmet ovog postupka. Rešenje RGZ-a od 9. juna 2023. godine, kojim je Zadužbina nezadovoljna, može biti osporeno u postupku pred Upravnim sudom. Zadužbina je već podnela tužbu protiv rešenja RGZ-a.
U međuvremenu, nastavićemo da preduzimamo sve što je neophodno da se podaci katastra upisuju i preispituju u zakonskim okvirima, što smo i do sada činili.
Republički geodetski zavod je uvek spreman na preispitivanje pravilnosti upisa na osnovu dobronamernih primedbi građana i institucija. Međutim, ne podržavamo način na koji se Zadužbina obratila javnosti. Radi se o stručnim pitanjima, koja se moraju rešavati u zakonom propisanim procedurama, a ne vršenjem pritiska putem medija, čime se rasipa energija potrebna za rešavanje potencijalnog problema.
Osim navedenog, ako Zadužbina smatra da raspolaže ispravom za brisanje prava "Jugoelektra" sa objekta u Knez Mihailovoj 33, a Zadužbini je već 2015. godine rešenjem Agencije za restituciju priznato pravo na delu objekta (poslovni prostori u prizemlju), ostaje nejasno zašto se ranije nije obratila nadležnom katastru sa zahtevom za brisanje prava svojine "Jugoelektra"? Ispada da Zadužbina tek sada prvi put osporava upis "Jugoelektra" na objektu, i to čini na neprikladan način, putem medija, umesto da pažnju usmeri na sva dozvoljena pravna sredstva. Kako Zadužbina zapravo postavlja pitanje ugrožavanja (otimanja!) državne imovine, podsećamo da je ona višestruko zaštićena. Imovinski interes Republike Srbije se štiti najčešće putem Državnog pravobranilaštva, ali u postupcima učestvuju i Republička direkcija za imovinu, nadležna ministarstva i uprave, kao i korisnici nepokretnosti u javnoj svojini (jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća itd.). Upis u katastar vrši mesno nadležna služba za katastar nepokretnosti, na osnovu zakona i isprave za upis, rešenjem protiv kojeg je dozvoljena žalba. Po žalbi, rešenje ispituje drugostepeni organ u okviru RGZ-a, izjašnjavajući se o žalbama. Dalje, protiv rešenja RGZ-a dozvoljen je upravni spor pred Upravnim sudom Republike Srbije, kao sudskom kontrolom upravnog postupka. Upravni sud presudom odlučuje o zakonitosti rešenja RGZ-a. Nakon presude Upravnog suda, moguće je koristiti čak i pravo na ustavnu žalbu pred Ustavnim sudom, koji u tom slučaju može staviti van snage presudu Upravnog suda. Osim toga, prvostepena i drugostepena rešenja se mogu napadati vanrednim pravnim lekovima iz Zakona o opštem upravnom postupku (ima ih čak 5). Nezavisno od svega navedenog, protiv ovlašćenih lica se mogu koristiti i pravna sredstva iz oblasti krivičnog prava i dr. Sa druge strane, baza podataka katastra nepokretnosti je dostupna svima i neprestano preko javnog uvida (e-katastar), pa je stanje u pogledu prava na nepokretnostima i postojanja postupaka za upis potpuno transparentno. Postoje i dodatni digitalni servisi kao što je Katastarski alarm, koji korisnika upozoravaju na promene na nepokretnostima. Zbog svega navedenog, ne može biti reči o tome da je katastarski službenik "oteo" imovinu takve vrednosti.
Agencija za restituciju je 2015. godine priznala pravo Zadužbini samo na prizemlju zgrade, iako se zahtev inicijalno odnosio na objekat u celini. Ukoliko su predstavnici Zadužbine nezadovoljni činjenicom da im pravo na ostatku objekta nije vraćeno u postupku restitucije, što, po njihovim rečima, dovodi do obeštećenja od pola miliona evra, koje je za njih zanemarljivo, to im ne daje za pravo da to nezadovoljstvo preusmeravaju na katastar, napadajući instituciju koja je u zemlji i u svetu prepoznata kao kredibilna i moderna.
U pokušaju da privuku medijsku pažnju, traže dežurne krivce i stavljaju sebe u poziciju žrtve, pri čemu prave opasnu zamenu teza: nije poslednje rešenje RGZ-a smetnja za restituciju u korist Zadužbine, nego je stanje upisa u katastar rezultat izostanka restitucije prvog i drugog sprata zgrade.