Veliki potencijal Srbije u cvećarstvu

Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu i raste po godišnjoj stopi od 10 odsto uz promet koji premašuje 200 milijardi evra na svetskom, i oko 27 miliona evra na domaćem tržištu.

Srbija ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća i ukrasnog bilja, povoljnu klimu i dužinu vegetacionog perioda, što ukazuje na potencijale za unapređenje ove privredne grane, izjavila je dr Danica Mićanović, naučni savetnik Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, povodom obeležavanja Osmog marta - Međunarodnog dana žena.

„Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu je neophodno udruživanje proizvođača  radi čvršćeg povezivanja na planu organizovanja proizvodnje i plasmana cveća i ukrasnog bilja, kako na domaćem tako i na svetskom tržištu“, kaže Mićanović.

Dobar primer razvoja cvećarstva u Srbiji je proizvodnja ruža, koja prema oceni evropskih stručnjaka, pored Francuske, spada u jedno od najboljih podneblja za gajenje „kraljice cveća“. Ukupan izvoz ruža iz naše zemlje vredeo je prošle godine 2,7 miliona, a uvoz 250 hiljada evra, objavila je Prtivredna komora Srbije.

Spoljnotrgovinska razmena cveća i drugog ukrasnog bilja  u 2021. godine iznosila je 27,4 mililona evra, od čega je izvoz vredeo 5,4 miliona, a uvoz 22 miliona evra. Vrednost izvoza cveća u prošloj godini je veća za 28 odsto, a uvoza za 44,9 procenata u odnosu na 2020.

Kako bi se umanjio spoljnotrgovinski deficit neophodno je, između ostalog, istraživački jačati ovu oblast jer ne postoji ni jedna naučno-istraživačka organizacija koja radi selekciju i oplemenjivanje cveća u Srbiji, kaže Mićanović.

Podseća da je formirano nekoliko instituta pri fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, i da je nužno pratiti i primenjivati svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, organizaciji proizvodnje i plasmanu, sa ciljem bolje tržišne pozicioniranosti i podizanja konkurentnosti na svetskom tržištu.

Najviše cveća i ukrasnog vilja izvozimo u EU - Holandiju, Poljsku, Hrvatsku, Litvaniju i Bugarsku, zatim zemlje CEFTA i Carinske unije - Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, ali i Gruziju i Alžir.

Najdominatniji uvoz cveća i ukrasnog bilja u 2021. godine bio je iz EU u vrednosti od 18,2 miliona evra, manje količine stigle su i iz Kenije, Ekvadora, Kostarike...

Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim okolina Šapca, zapadno od Beograda, oblast Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice, Velike Drenove...