Guverner NBS Jorgovanka Tabaković otvorila 29. Kopaonik biznis forum

Kopaonik biznis forum, 29. po redu, zvanično je otvoren danas, a prva se učesnicima obratila guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je na početku ukazala na pogubnost lažnih vesti, širenja panike i straha.

Guverner je sumirala rezultate postignute tokom dve godine pandemije ukazala na otpornostibankarskog sektora, govorila o faktorima inflacije i odgovoru monetarne politike, kursu dinara i izvozu. Na kraju se osvrnula na ono šta očekujemo u narednom periodu.

- Prosečna inflacija tokom dve godine pandemije iznosi 2,8%, a prosečna bazna inflacija 1,9%. S kumulativnim realnim rastom bruto domaćeg proizvoda od 6,4% tokom dve godine pandemije Srbija je u vrhu Evrope. Uz to, na pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda vratili smo se nakon svega tri tromesečja, dok je, podsećanja radi, nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine. I prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je za skoro 100 hiljada ljudi veći u odnosu na 2019. godinu. Najveći rast zaposlenosti je u sektorima koji su nam najznačajniji sa aspekta rasta i razvoja ekonomije, prvenstveno u prerađivačkoj industriji. A o kakvom rezultatu je reč, govori i podatak da je nakon krize iz 2008. godine, tokom četiri godine izgubljeno preko 600 hiljada radnih mesta na formalnom i na neformalnom segmentu tržišta rada. Zbog toga ću ponoviti – uprkos pandemiji, prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je za skoro 100 hiljada ljudi veći u odnosu na 2019. godinu. Na najvišem nivou su i prosečne neto zarade, koje su u privatnom sektoru povećane za 19,2% tokom 2020. i 2021. godine - rekla je Tabakovićeva.

Navela je i da je  izvoz robe i usluga od 28,6 milijardi evra u 2021. godini  rekordan, i za 5,2 milijarde evra, odnosno za 22%, viši je nego u odličnoj pretkriznoj 2019. godini. Pre deset godina izvozili smo robu i usluge u vrednosti od 11,5 milijardi evra, a danas izvozimo za 17,1 milijardu evra više. Takva razlika ekvivalentna je prosečnom godišnjem rastu izvoza robe i usluga po stopi od blizu 11% tokom devet godina.

- Takođe, uprkos pandemiji, imali smo i priliv stranih direktnih investicija od 6,9 milijardi evra, uz njihov rekordan priliv od 3,9 milijardi evra u 2021. To pokazuje da u periodu pandemije virusa korona ne samo da nijedan investitor nije odustao od planiranog ulaganja već je započeta i realizacija novih značajnih projekata. To su samo neki od rezultata dobrih politika koje smo donosili i sprovodili. Jer, ovi i ovakvi rezultati nisu došli sami od sebe. Omogućeni su paketima mera vrednosti od oko 17% bruto domaćeg proizvoda, a podrška se nastavlja i ove godine. Ovakav obim reakcije bio je moguć zahvaljujući reformama koje smo sproveli i adekvatnim politikama koje smo vodili, čime su kreirane neophodne makroekonomske osnove u periodu pre pandemije. I sačuvana stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, uz promene tek na drugoj decimali, značajno je doprinela ukupnom rezultatu. Istovremeno, sačuvane i za 3,1 milijardu evra uvećane devizne rezerve bile su i ostaju jedan od stubova stabilnosti za naredni period. Rezerve zlata, koje su na rekordnom nivou, s preko 2 milijarde evra u našem trezoru, što je preko tri puta veća vrednost u odnosu na 2012. godinu, pokazatelj su našeg proaktivnog delovanja i ulaganja u budućnost.  obezbeđeni još povoljniji uslovi finansiranja povećali su raspoloživi dohodak i prostor za investicije i potrošnju - nagasila je.

Govoreći o otpornosti bankarskog sektora tokom pandemije, naglasila je je uspešno rešavanje nasleđa problematičnih kredita omogućilo da banke u Srbiji ovu krizu dočekaju s bilansima koji su gotovo očišćeni od problematičnih kredita i uz unapređenu praksu sprečavanja nastajanja novih problematičnih kredita. Tokom ove krize kvalitet aktive bankarskog sektora je očuvan, uz učešće problematičnih kredita koje je ispod 3,5%, što je niže od njihovog nivoa pre pandemije. Rast stepena dinarizacije kredita od 20 procentnih poena, na 55%, smanjuje valutni rizik i njegovo eventualno prelivanje na kreditni rizik. Rekla je i da je depozitna baza  značajno povećana.

- Konkretno, dinarska štednja građana, sa nivoom od oko 105 milijardi dinara, danas je preko šest puta veća u odnosu na 2012. godinu. Devizna štednja je povećana na oko 13 milijardi evra, što je rast od blizu 60%. Dinarski depoziti privrede su tri ipo puta veći, a devizni depoziti privrede su dva ipo puta veći na kraju 2021. godine u odnosu na njihov nivo s kraja 2012. godine. Ovako snažan rast štednje građana i depozita privrede rezultat je privrednog rasta i popravljanja tržišta rada, a istovremeno je i pokazatelj poverenja u naš finansijski sektor. Sve zajedno omogućilo je i da krediti budu jedan od četiri ključna izvora sredstava za finansiranje novih investicija. A da se ništa samo ne održava potvrđuju i dešavanju u vezi sa Sberbankom u Srbiji i Sbrebank grupom. Dok su drugi oklevali i dozvoljavali da neizvesnost oko sudbine te bankarske grupacije podgreva strah za sigurnost štednih uloga i depozita, Narodna banka Srbije je prva u regionu reagovala spremno i odgovorno sa jednim ciljem – da sačuvamo poverenje u bankarski sistem, da sačuvamo finansijsku stabilnost i da zaštitimo interese građana, privrede i vlasnika. U najkraćem roku sproveli smo sve potrebne i zakonom propisane aktivnosti, nakon čega je Sberbanka Srbija postala deo jake domaće bankarske grupe. Od prvog marta domaća AIK banka vlasnik je Sberbanke u Srbiji. Time je jedna stabilna i kvalitetna banka, sa 1,5 mlrd evra bilansne aktive, 180 hilljada klijenata i 4% tržišnog učešća, nastavila uspešno da posluje. Dešavanja sa Sbrebank grupom u regionu više nisu relevantna za naše tržište, a mi ćemo uvek delovati tako da bez odlaganja štitimo interese naših građana - istakla je.

Treća tema o kojoj je govorila jesu faktori inflacije i objektivnost interpretiranja podataka.  Rezultati analiza potvrđuju i da je rast inflacije od početka 2021. godine vođen globalnim faktorima, koji su uticali na znatan rast troškovnih pritisaka i više proizvođačke cene. Suočeni smo i s produženim trajanjem problema u globalnim lancima snabdevanja, što je dovelo do dodatnog dispariteta ponude i tražnje i dodatnih inflatornih pritisaka na globalnom nivou.

- S obzirom na to da je rast globalnih cena naročito izražen kod energenata i hrane, što se preliva na sva tržišta bez izuzetka i da, pored cene nafte, visok rast na međunarodnim berzama beleže i cene gasa i električne energije, u Srbiji je doneto i više mera: Prvo, mudrom, odgovornom i proaktivnom politikom Aleksandar je obezbedio da Srbija plaća jednu od najnižih cena gasa tokom ove energetske krize. Drugo, privremeno su ograničene cene osnovnih životnih namirnica i država je u više navrata intervenisala iz svojih robnih rezervi kako bi tržište snabdela jeftinijim proizvodima. Treće, Vlada Republike Srbije je odustala od redovnog januarskog povećanja akciza na derivate nafte, čime je sprečen dalji rast cena goriva po ovom osnovu. Četvrto, privremeno su ograničene i cene naftnih derivata i gasa. Na sve to, izvršene su i značajne jednokratne uplate penzionerima i mladima - rekla je.

Govoreći u vezi je s kursom dinara i konkurentnošću naše privrede, ponovila je da su konkurentnost domaće privrede na dug rok podižu povoljni uslovi poslovanja, a ne cenovni faktori.

Peta i poslednja tema odnosila se na naša očekivanja u narednom periodu.

- Prvo, prema našoj centralnoj projekciji iz februarskog Izveštaja o inflaciji očekujemo da će se međugodišnja inflacija od drugog tromesečja ove godine naći na opadajućoj putanji i da će se do kraja godine vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Ocenjujemo da su rizici iz međunarodnog okruženja u kratkom roku pojačani, ali i u uslovima pojačane neizvesnosti, opadajuća putanja inflacije u ovoj godini nije ugrožena. To u aktuelnim uslovima na svetskom tržištu ne bi bilo toliko izvesno bez sveobuhvatnog programa za zaštitu stanovništva i privrede od efekata koji mogu da se jave na strani ponude, kao i cenovnih efekat, koji je u Srbiji, da ponovim, donet i već se sprovodi.

Drugo, projektujemo rast u srednjem roku u rasponu od 4% do 5%, čemu će znatno doprinositi projekti u železničku, putnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu i njihovi direktni i indirektni efekti na bruto domaći proizvod. Rast investicija u infrastrukturu pozitivno će uticati i na ostale segmente građevinarstva, kao i na ostatak privrede – pre svega na rast industrije, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva, kao i na sektore poput finansija i poslovanja nekretninama. Novi investicioni projekti uticaće i na rast produktivnosti, širenje proizvodnih kapaciteta, kao i na proizvodnju i izvoz robe višeg stepena prerade i smanjenje uvozne komponente u izvozu.

Treće, po ovim osnovama ocenjujemo da će učešće fiksnih investicija u bruto domaćem proizvodu ubrzo premašiti 25% i da će se u srednjem roku zadržati iznad toga. Podsećanja radi, ukupne fiksne investicije u 2021. iznose 12 milijardi evra i ovaj nivo investicija je znatno veći nego u periodu od 2009. do 2012. godine, kada su ukupne fiksne investicije u proseku na godišnjem nivou iznosile oko 6 milijardi evra, odnosno oko 18,5% tadašnjeg, znatno nižeg bruto domaćeg proizvoda.

Četvrto, u srednjem roku očekujemo i nastavak dvocifrenog rasta izvoza robe i usluga. U smeru popravljanja eksterne pozicije i dalje će delovati rast izvoznih kapaciteta domaće privrede, kao i očekivani globalni ekonomski oporavak, za koji verujemo da će se nastaviti, uprkos aktuelnim nepovoljnim geopolitičkim događajima čemu će doprineti postizanje kompromisa u što skorijem roku.  Po tim osnovama očekujemo da će izvoz robe i usluga do 2026. godine premašiti 60% bruto domaćeg proizvoda.

Peto, procenjujemo da će, ukupno posmatrano, štednja i investicije i u naredne tri godine rasti u istoj meri, što će obezbediti da eksterna pozicija zemlje i dalje bude u održivim okvirima i u srednjem roku i u promenljivim globalnim uslovima.

Šesto, očuvano tržište rada u uslovima pandemije i dalji rast zaposlenosti i zarada predstavljaju najznačajniji izvor rasta lične potrošnje, za koju procenjujemo da će nastaviti da raste na stabilnim i zdravim osnovama, doprinoseći privrednom rastu, ali bez stvaranja većih inflatornih pritisaka. Rast privredne aktivnosti odvija se uz povećanje proizvodnih kapaciteta i time ne dolazi do pregrevanja domaće privrede, niti se to očekuje u horizontu projekcije.

Konačno, zahvaljujući svim rezultatima, nalazimo se i na pola koraka od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga. U periodu koji je pred nama očekujemo da Srbija i zvanično uđe u grupu zemalja investicionog rejtinga, što je proces koji ni pandemija nije zaustavila, samo ga je privremeno odložila.

Ovo nije lista želja, već rezultat projekcija koje podrazumevaju stabilnost, rad i kontinuitet dobrih politika. Ponoviću – ništa se samo ne održava, ljudi su ti koji donose i sprovode odluke.

Ni pandemija nije promenila činjenicu da je stabilnost ključan preduslov za sve oblasti – od infrastrukture i investicija, preko sve većeg učešća žena i u oblasti tehnologije i veće uključenosti mladih u sve sfere života, do digitalne ekonomije i kreativne industrije.

U desetoj godini na čelu Narodne banke Srbije, koja je stub monetarne i finansijske stabilnosti u zemlji, smatram da imam pravo, ali i obavezu da konstatujem da, iako pojedini misle da se politike mogu voditi preko društvenih mreža i bez uporišta u činjenicama, obaveza svakoga je da ostane posvećen odlukama baziranim na podacima i detaljnim analizama. Obaveza svakoga je da prihvati i prizna da se Srbija drastično promenila u prethodnih deset godina u svim oblastima – obezbeđena je stabilnost, otvaraju se nove fabrike, raste zaposlenost, rastu zarade, gradi se i jača ukupna infrastruktura, koja podiže kvalitet života, menja se populaciona politika, ulaže se u obrazovanje. Obaveza svakoga je da doprinese da se dalje razvijamo, jer se nijedan posao nikad ne završava. Samo čuvanje postignutog zahteva veliki rad, a dalji napredak zahteva nastavak dobrih politika, i jasnu viziju gde želimo da budemo 2030. godine.

Jedan od zaključaka mogao bi da bude i da jedan od ključnih zajedničkih zadataka jeste jačanje ljudskog kapitala. Da bismo brzo i efikasno odgovorili na izazove savremenog doba i u budućnosti, neophodno je da čuvamo stabilnost i prenosimo znanje. To je najbolje ulaganje u budućnost. Potrebno nam je udruživanje snaga da bi se ostvario naš puni potencijal - zakljućila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.