Kretanje inflacije u martu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u martu na mesečnom nivou iznosila 0,8%, što je blisko ostvarenjima iz prethodnih meseci. Kada je reč o međugodišnjoj inflaciji, ona je u martu 2021. godine iznosila 9,1%, pri čemu je i dalje više od dve trećine njenog kretanja opredeljeno cenama hrane i energenata.

Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu obeležili su rast cena prerađene hrane, cena u okviru bazne inflacije i cena energenata.

Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u martu iznosio je 0,9%, što je slična dinamika koja je zabeležena u periodu decembar 2021 – februar 2022. i sporije nego u oktobru i novembru 2021, kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko 2%. Sporijem rastu cena prerađene hrane doprinele su i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica. Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u martu bile više za 10,9%, a cene neprerađene hrane za 26,0%. Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – prošlogodišnje suše, visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i posledično znatno uvećanih troškova u proizvodnji hrane.

Cene energenata su na mesečnom nivou u martu porasle za 1,4%. Njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Rast cena naftnih derivata u Srbiji u martu iznosio je 2,1% i znatno je niži od rasta svetske cene nafte, koja je u proseku povećana za oko 20%, čemu je doprinela odluka Vlade da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte. U vezi s tim, očekuje se da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske.

Za razliku od pojedinih zemalja srednje i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne i u martu je iznosila 4,8%, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Važan faktor niske i stabilne bazne inflacije jesu i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se u dužem periodu kreću u granicama cilja. Pored toga, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih.

Prema projekciji Narodne banke Srbije iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija trebalo bi da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja. Neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini. To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile. I pored toga, procene Narodne banke Srbije i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika. To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini, kao i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, saopšteno je iz Kabineta guvernera.