Efekti rata prelivaju se i na Zapadni Balkan

Procena Svetske banke je da će stopa rasta Zapanog Balkana opasti na 3,2 procenta u 2022. godini, zbog posledica rat u Ukrajini. Kako se ističe, najveći rizici po Zapadni Balkan potiču od mogućih poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom i naftom, objavio je RTS.

U danas objavljenom ažuriranom Ekonomskom izveštaju Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju navodi se da će privredni pad Ukrajine u 2022. godini iznositi čak 45,1 odsto. Rat, ali i sankcije uvedene Rusiji odražavaju se i na Zapadni Balkan.

Procena Svetske banke je da će stopa rasta Zapanog Balkana opasti na 3,2 procenta u 2022. godini.

Očekuje se da će Srbija zabeležiti rast BDP-a od 3,2 odsto, Hrvatska 3,8 odsto, BiH 2,9 odsto, Crna Gora 3,6 odsto, Severna Makedonija 3,2 odsto i Albanija 3,2 odsto.

"Efekti rata se prelivaju na ovaj pod-region uglavnom kroz kanal sirovina", pojašnjava se u izveštaju.

Na srednji rok, očekuje se da Zapadni Balkan ima koristi od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan Evropske unije, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, kao i za zelenu i digitalnu tranziciju

"Iako je udeo ekonomske aktivnosti koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za Zapadni Balkan u celini, nekoliko zemalja je i dalje osetljivo na šokove iz Rusije, uključujući Crnu Goru za 11 procenata njenih stranih direktnih investicija i Srbiju za pet procenata njenog izvoza i 5,4 procenata uvoza", navodi se u izveštaju.

Najveći rizici po Zapadni Balkan potiču od mogućih poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom i naftom.

"Ovaj pod-region 67 procenata svog prirodnog gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija (preko bugarskog cevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od Rusije za svoje snabdevanje prirodnim gasom", ističe Svetska banka.

Indirektni efekti rusko-ukrajinskog konflikta predstavljaju značajan rizik za Zapadni Balkan, naročito ako konflikt pokrene usporavanje privrede u evrozoni.

"Zapadni Balkan se snažno oslanja na evrozonu kao destinaciju za 63 odsto svog izvoza, dok više od polovine stranih direktnih investicija i gotovo dve trećine svih doznaka koje stižu u ovaj pod-region potiče iz evrozone", navodi Svetska banka u svom izveštaju.

Svetska banka navodi da kreatori javnih politika moraju da pojačaju makroekonomske rezerve i institucije kako bi ojačali stabilnost, da podstiču inkluzivan i ujednačeniji oporavak jačanjem sistema socijalne zaštite kako bi zaštitili najranjivije grupe, uključujući i izbeglice, da zadrže fokus na unapređenje energetske efikasnosti i zelenu tranziciju da bi obezbedili održivu budućnost.

Rešavanje negativnih posledica klimatskih promena je jedno od najurgentnijih pitanja našeg doba, podseća Svetska banka

"Rat i skok cena konvencionalnih energenata dalje dodatno pokazuje privlačnost obnovljivih izvora i značaj prelaska energetskih sistema na jeftinije, čistije i pouzdanije energente. Bolja energetska efikasnost, smanjenje gubitaka u potrošnji energije i primena tehnoloških inovacija mogla bi da omogući privredama regiona da ublaže efekte rata na ekonomski rast", navodi se u izveštaju, prenosi RTS.