Ekonomska perspektiva evrozone

Zahvaljujući merama održivog ponovnog otvaranja koje su preduzele mnoge zemlje i vidljivom ublažavanju nestašica u lancima nabavke, ekonomski rast u evrozoni trebalo je da se ubrza u prvom kvartalu 2022. godine. Međutim, izbijanje rata u Ukrajini nažalost predstavlja još jedan negativni rizik po ekonomsku projekciju. Rat je izazvao povećanje cena skoro svih primarnih proizvoda širom sveta, jer su Rusija i Ukrajina globalno važni izvoznici fosilnih energenata, metala i hrane.

Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će znatno povećanje cena energije u tekućoj godini uticati na smanjenje privatne potrošnje i kapitalnih rashoda preduzeća. Međutim, mnoge zemlje će izdvojiti velika sredstva kako bi olakšale teret potrošačima i kompanijama. S obzirom na brzo povećanje poreskih prihoda i carina na energente, zahvaljujući ovim sredstvima efekat po javne budžete bi trebalo da bude relativno mali. Među ostalim rizicima po ekonomiju, tu su i novi problemi sa lancima nabavke prouzrokovani ratom u Ukrajini i dalekosežnim ekonomskim sankcijama protiv Rusije. Lanci nabavke mogu biti dodatno ugroženi novim merama izolacije u Kini.

S druge strane, tekući oporavak uslužnog sektora nakon pandemije trebalo bi da obezbedi značajan podstrek za ekonomiju evrozone. Pored toga, rast u 2022. godini dobiće značajnu podršku iz fonda EU za oporavak. Vlasti će se takođe postarati da se investicije u proširenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti ubrzaju i pojednostave.

Zbog značajnog porasta cena energenata, Erste Grupa revidirala je projekciju inflacije za 2022. godinu naviše na 6,1%. To je delom i rezultat ubrzanog rasta zarada koji se očekuje. Na nivou od 2,2%, postoji rizik da će ova projekcija za 2023. biti premašena, s obzirom na trenutno okruženje.