Povećana industrijska proizvodnja

Industrijska proizvodnja je u martu povećana za 7,7% međugodišnje, čemu je doprineo rast u prerađivačkoj industriji i rudarstvu, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Prerađivačka industrija je porasla za 9,9% međugodišnje, a rast je zabeležen u 16 od 24 grane. Najveći doprinos rastu potekao je od proizvodnje naftnih derivata, metalnih i hemijskih proizvoda, kao i od prehrambene industrije, dok je najveći negativan doprinos dala proizvodnja motornih vozila. Rast od 41,5% međugodišnje ostvaren je i u sektoru rudarstva, zahvaljujući povećanoj eksploataciji bakra, dok je u sektoru energetike smanjena aktivnost za 13,1% međugodišnje.

Posmatrano u prvom tromesečju ove godine, industrijska proizvodnja je zabeležila međugodišnji rast od 1,9%, vođen rastom sektora prerađivačke industrije (4,1% međugodišnje) i rudarstva (39,0% međugodišnje), dok je u sektoru energetike smanjena aktivnost za 19,1% međugodišnje.

Dobri rezultati zabeleženi su i kod pokazatelja uslužnih sektora. Promet u trgovini na malo u martu 2022, u odnosu na isti mesec prethodne godine, realno je povećan za 18,7%, što može jednim delom da se dovede u vezu s psihološkim efektima konflikta u Ukrajini na povećanu kupovinu hrane i derivata nafte kod stanovništva. Realni rast prometa u trgovini na malo na nivou celog prvog tromesečja iznosio je 10,7% međugodišnje. Kada je reč o turizmu, ukupan broj noćenja turista u martu bio je viši za 44,3% nego u martu prethodne godine, pri čemu je broj noćenja domaćih turista viši za 20,5% međugodišnje, a broj noćenja stranih turista za 92,8% međugodišnje.

Kada je reč o spoljnotrgovinskim kretanjima, robni izvoz izražen u evrima u martu porastao je za 29,0% međugodišnje, a robni uvoz za 43,0% međugodišnje. U okviru robnog izvoza nastavljen je rast izvoza prerađivačke industrije i rudarstva, dok je, s druge strane, visok rast robnog uvoza posledica pre svega uvoza energenata, koji je u martu iznosio 541,4 miliona evra, što predstavlja povećanje od 437,7 miliona evra u odnosu na mart prethodne godine, kada je uvoz energenata iznosio 103,7 miliona evra.