Nemci rade svega 35,6 sati nedeljno

Najmanje radnih sati u EU imaju Nemci i Finci, a najviše Hrvati, pokazuju podaci Evrofonda. U Nemačkoj propisana radna nedelja traje 35,6 sati, radnici mogu da rade najviše deset sati dnevno, a najviše 48 sati nedeljno, uz prekovremeni rad. U toj zemlji premije za prekovremeni rad utvrđuju se kolektivnim ili pojedinačnim ugovorima.

U Finskoj, gde je redovna radna nedelja 37,5 sati, prekovremeni radnici mogu dostići maksimalno 48 radnih sati, za četiri meseca godišnje. U toj zemlji samo 13 odsto radnika radi prekovremeno, jer je premija na zaradu za prva dva prekovremena sata u danu 50 odsto, a za treći i svakih narednih 100 odsto, dok se za nedeljni prekovremeni rad daje bonus. od 50 odsto. U Finskoj se za kršenje zakona o radnom vremenu kažnjava novčana kazna i do šest meseci zatvora, piše bankar.me.

Iako duga radna nedelja ima štetan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje, kao i na ravnotežu između radnog i privatnog života radnika, studija Evrofonda o prekovremenom radu u EU, kao i u Norveškoj i Velikoj Britaniji, pokazuje da se i dalje smatra normalno u nekim zemljama da radnici rade prekovremeno. U evropskim zemljama minimalna premija za prekovremeni rad radnim danima iznosi deset, 25 ili 40 odsto, a za prekovremeni rad u dane državnih praznika, noću ili praznicima ona se povećava na 100 odsto ili u nekim slučajevima i do 150 odsto. Radnici u nekim zemljama mogu dobiti 1,5 sati slobodnog vremena za svaki sat prekovremenog rada radnim danima umesto bonusa.

Evropska direktiva o radnom vremenu iz 2003. ograničila je maksimalni nedeljni rad na 48 sati sa prekovremenim radom.