Bazna inflacija u Srbiji niža je nego u većini zemalja regiona

Pod uticajem međunarodnih kretanja, i u Srbiji je inflacija nastavila da se kreće uzlaznom putanjom i u aprilu je iznosila 9,6% međugodišnje. Novi rast svetskih cena energenata, hrane i sirovina uticao je na rast uvoznih cena i pojačao troškovne pritiske na cene domaćih proizvođača. U takvim uslovima i bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, takođe je beležila rast, rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Međutim, dodala je, održana relativna stabilnost deviznog kursa i usidrenost srednjoročnih inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja bili su snažna kočnica koja je održala baznu inflaciju na nižem nivou od ukupne.

- Prema našoj oceni, domaća tražnja i uslovi s tržišta rada još uvek ne generišu jače inflatorne pritiske. Bazna inflacija u Srbiji niža je nego u većini zemalja regiona u istom režimu monetarne politike, što je razlog zbog koga smo umerenije od njih zaoštravali monetarne uslove u prethodnom periodu.  Prema našoj novoj centralnoj projekciji, očekujemo da će međugodišnja inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju, premda s višeg nivoa nego što smo očekivali u februaru. U granice cilja inflacija će se najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije. Rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i uvozna inflacija, još nekoliko meseci će vršiti inflatorne pritiske. Međutim, u horizontu projekcije očekuje se njihovo slabljenje, na šta upućuju projekcije relevantnih međunarodnih finansijskih institucija, kao i tržišna očekivanja. Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća - rekla je Tabakovićeva.

Uzimajući u obzir dosadašnje negativne efekte konflikta u Ukrajini, pre svega na svetske cene energenata i drugih sirovina, kao i da su po tom osnovu najznačajnije međunarodne institucije revidirale ocene globalnih ekonomskih kretanja, Narodna banka Srbije revidirala je projekciju privrednog rasta Srbije. Prema našoj novoj projekciji rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini kretaće se u rasponu od 3,5% do 4,5%, što je za 0,5 procentnih poena.

Guverner je naglasila i da će u zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i međunarodnog okruženja, Narodna banka Srbije procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije.

- Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu - rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.