Liberalniji pristup tržištu za ekonomije Zapadnog Balkana i Moldaviju

Države sa dinamičnijim tržištima usluga mogu privući više stranih investicija, imati bolji pristup znanju, istraživanju i razvoju. To znači niže cene i veći izbor za potrošače, a istovremeno je korisno i za kompanije jer imaju pristup efikasnijim posredničkim uslugama. Ovo je zaključeno na CEFTA sastanku o trgovini uslugama održanom u Kotoru u Crnoj Gori.

Regionalna integraciona politika ima za cilj da liberalizuje pristup tržištu za sve ekonomije CEFTA-e: ekonomije Zapadnog Balkana i Moldaviju, i podstakne trgovinu između potpisnica Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA).

CEFTA ima za cilj da eliminiše carinske i necarinske barijere u trgovini među svojim potpisnicama, i na taj način pripremi šest ekonomija Zapadnog Balkana i Moldaviju za trgovinu na evropskim i međunarodnim tržištima. CEFTA Dodatni protokol 6 proširio je princip slobodne trgovine unutar CEFTA-e na uslužni sektor. Liberalizacija trgovine uslugama u sedam CEFTA ekonomija otvoriće put za dalju ekonomsku integraciju i doprineti otvaranju CEFTA tržišta za trgovinu uslugama, dajući kompanijama osećaj predvidljivosti i transparentnosti kada posluju na drugim tržištima.

CEFTA regionalni sastanak o trgovini uslugama organizovan je u okviru projekta „Podrška regionalnoj ekonomskoj integraciji“, koji sprovodi Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ), a koji sufinansiraju Evropska unija i Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Tanja Bošković, projektna menadžerka u GIZ-u ocenila je da pružanje usluga u regionu predstavlja drugačiju sliku od trgovine robom. “Integracija je u ovoj oblasti znatno manje napredovala nego u trgovini robama. Kompanije koje žele da pruže svoje usluge u nekoj drugoj članici CEFTA-e i dalje se susreću sa brojnim preprekama u vidu domaće regulative i mnogi pružaoci usluga se na kraju ograničavaju samo na svoja lokalna tržišta, pa sektor usluga ne može da realizuje svoj potencijal. Stoga ne treba zanemariti važnost obezbeđivanja okvira za slobodno kretanje usluga“, naglasila je ona. Ona je dodala da CEFTA Dodatni protokol 6 predstavlja veoma važnu prekretnicu regionalne integracije i ako se efikasno primeni, pruža odličan okvir za uključene ekonomije da se pripreme za jedinstveno tržište Evropske unije (EU), jer Protokol ne samo da pruža ista pravila i standarde, koji postoje u EU, već i konkurenciju.

Dejvid Hadson, predstavnik Generalnog direktorata Evropske unije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) podsetio je da je trgovina uslugama jedan od stubova Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM). „Kao sve važniji deo modernih ekonomija, ima ogroman uticaj na svakodnevni život ljudi i preduzeća“, rekao je on.

Hadson je naveo da Evropska komisija pohvaljuje napore potpisnica za tehnički rad obavljen 2021. godine u oblasti trgovine uslugama. „Naglašavamo važnost političke volje da se ovi rezultati pretvore u efektivne koristi. Evropska komisija će nastaviti da pomaže CEFTA-i u implementaciji Zajedničkog regionalnog tržišta, kako kroz IPA fondove, tako i kroz podršku naših stručnjaka iz resora Komisije“, naglasio je on.

Kristina Čeban, šefica Odseka za međunarodnu ekonomsku saradnju u Ministarstvu ekonomije Republike Moldavije podsetila je da su potrebni dodatni napori svih strana za stvaranje boljeg okruženja za trgovinu uslugama: „Očekujem da tokom ovog godine, u kojoj Moldavija predsedava, snažnu primenu CEFTA Dodatnog protokola 6, koji predstavlja veoma važnu prekretnicu regionalne integracije”.

Radžeš Agarval, direktor Odeljenja za razvoj tržišta u Međunarodnom trgovinskom centru, ocenio je da je neminovnost reagovanja na blokade vezane za pandemiju višestruko povećala relevantnost trgovine uslugama i da je čovečanstvo sada svesnije vrednosti sektora kao što su komunikacija, transport, logistika i distribucija. „Ekonomije CEFTA-e treba da zadrže zamah rasta u obećavajućim sektorima i ponovo izgrade sektore koji su bili negativno pogođeni. Povećana trgovina uslugama može doprineti otvaranju radnih mesta i diverzifikaciji izvoza, kao i efikasnijoj podršci drugim privrednim aktivnostima“, naglasio je on.

Ovaj sastanak je okupio sve zainteresovane strane iz sedam CEFTA ekonomija, kako bi razgovarali o narednim koracima u implementaciji Dodatnog protokola 6 koji se posebno fokusira na ograničenja pristupa tržištu i ograničenja vezana za diskriminaciju stranih kompanija u odnosu na domaće. Projekat čini napore da stvori mogućnosti za dalju ekonomsku integraciju CEFTA privreda.