Republički geodetski zavod dobio novu zgradu Arhiva

Izgradnjom arhivskog depoa, Republički geodetski zavod rešava višedecenijski problem smeštaja svoje arhivske građe, koja ima status trajnog čuvanja i još uvek ima upotrebnu vrednost, jer služi za rešavanje imovinsko - pravnih sporova i sa njom se može rekonstruisati istorijat i kontinuitet vlasništva svake nepokretnosti. Naravno, ukoliko je sačuvana, jer se na našim prostorima kroz burne epohe 20. veka dosta toga uništilo.

Direktor RGZ Borko Drašković istakao je da će novom zgradom trajno biti rešeno pitanje čuvanja dokumenata građana, uz digitalizaciju, koja će omogućiti da svi podaci potrebni građanima i privredi budu dostupni na jedan klik na mobilnom telefonu.

RGZ se kroz svoje specijalizovano Odeljenje arhiva brine da sačuva, i po potrebi, revitalizuje i digitalizuje kompletnu sačuvanu arhivsku građu. Postoao je konstantni manjak adekvatnog smeštaja i napori da se do njega dođu trajali su više od dve decenije.

Arhivski depo je građen po savremenim standardima za ovakvu vrstu objekta i pored klasičnih prostorija za smeštaj arhivske građe, sadrži i specijalizovane prostorije za dezinfekciju zaražene arhivske građe i restauraciju oštećene, kao i prostore za prijem stranaka, skeniranje i fotografisanje.

U arhivu se najazi i najsavremenije opremljena prostorija za brzo zamrzavanje na niskim temperaturama -20, -30, koja služi spasavanju arhivske gradje pogođene poplavama. Na toj izrazito niskoj temperaturi uništavaju se bakterije koje nastaju zbog organskih materija u vodi koja plavi. Nakon sušenja i zamrzavanja pristupa se reparaciji. Kapacitet prostorije zavisi od vrste dokumenata koje je potrebno obraditi jer je neophodno da se zamrzavanje obavi u tankim slojevima. Iskustvo sa poplavama 2014. godine nam je pokazalo da je potrebno da imamo i ovakvu vrstu opreme.

Arhiv Republičkog geodetskog zavoda je mesto gde se ukrštaju istorija i budućnost. U Arhivu se čuvaju vredna dokumenta o premerima naše teritorije i terenskim radovima u 20. veku. Arhivska građa predstavlja istoriju premera i održavanja, a nakon preuzimanja zemljišnih knjiga i istoriju vlasništva sve do uspostavljanja katastar nepokretnosti.

Savremenim tehnologijama podatke iz prošlosti donosimo u 21. vek. Kao što je istorija učiteljica života, tako je i arhivska građa koja se čuva u Zavodu osnov i putokaz razvoja savremene geodezije.

Digitalni arhiv raspolaže vrednom opremom za skeniranje i reparaciju.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Tomislav Momirović, koji je prisustvovao Zemun polju svečanosti kojom je obeležena 185-godišnjica geodetske delatnosti u Srbiji, kao i otvaranju nove zgrade Arhiva Republičkog geodetskog zavoda, rekao je da su naši preci, kada su osnivali državu i uvodili je u novo doba, znali da ne mogu bez geodetske delatnosti.

- Očekuju nas veliki projekti koji će izmeniti lice Srbije, a koji neće moći da budu završeni bez vaše stručne podrške. Vlada je omogućila RGZ-u da zaposli dodatnih 650 radnika kako bi se ubrzao rad službi i nastavila reforma – rekao je ministar.

Inače, prvi podaci o opisivanju i merenju zemljišta u Srbiji datiraju još iz perioda srpske srednjovekovne države, a 1837. se smatra za godinu početka razvoja profesionalne geodetske delatnosti jer je srpski knjaz Miloš Obrenović, na Spasovskoj narodnoj skupštini 28. maja 1837. godine u Kragujevcu, pokrenuo pitanje premera i klasiranja zemljišta.

Knjaz je tom prilikom održao "Slovo" i u tački 3 naredio da zemlju treba motkom premeriti radi pravilnijeg razreza danka seljacima. Prvi premer izvršen je 1837. godine na prostoru Savamale zbog preseljenja dvora knjaza Miloša iz Kragujevca.

Pitanje katastarskog premera i osnivanja katastra u Srbiji pokrenuo je Milan Andonović, koji je osnovao Zemljomersku školu u kojoj je za kratko vreme postojanja (1890-1895) odšolovan veliki broj savremeno obučenih zemljomera.

Sadašnji Republički geodetski zavod nastao je 1992. godine spajanjem gradskih uprava za katastar.