Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

BFC opštine izdale četiri puta više dozvola za gradnju od ostatka Srbije

Beograd
Foto: Kristina Todorović
Srpska ekonomija

U Srbiji je prošle godine podneto ukupno 148.907 zahteva za gradnju, a porast u broju izdatih dozvola zabeležen je u svim krajevima. Ipak, lokalne samouprave koje poseduju certifikat o povoljnom poslovnom okruženju (BFC) ili su u procesu certifikacije izdale su čak četiri puta više dozvola i to za duplo kraće vreme, govori nova statistika NALED-a, prema podacima APR-a i Centralne evidencije objedinjene procedure (CEOP), objavio je NALED.

Dok prosečna opština izda oko 600 dozvola za gradnju godišnje, gradovi i opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem u proseku izdaju oko 2.400. Među njima, najveći broj dozvola je prošle godine izdat u gradovima - Novom Sadu gde je rešeno 15.325 zahteva, a slede Kragujevac i Niš sa oko 5.500, odnosno 4.300 rešenih zahteva. S druge strane, BFC certifikat je značio i manjim sredinama i opštinama za privlačenje investitora, što pokazuje i broj izdatih lokacijskih uslova koji su se u 2023. godini gotovo udvostručili u odnosu na prethodnu godinu u mestima kao što su Lapovo, Paraćin i Ćuprija.

Takođe, u BFC opštinama od prvog do poslednjeg zahteva investitor u proseku čeka 108 dana na sve potrebne dozvole, što je više nego dvostruko kraće vreme u odnosu na ostatak Srbije. Najbrže među lokalnim samoupravama su Šabac, Čačak, Ćuprija, Kragujevac i Ruma u kojima ceo postupak bude gotov za nešto više od mesec dana.

– Uspostavljanje efikasnog sistema za izdavanje građevinskih dozvola jedan je od uslova za dobijanje BFC certifikata, a analiza napretka tokom procesa certifikacije pokazala je da su lokalne samouprave najviše uspeha ostvarile baš u ovoj oblasti. Za postojeću privredu i potencijalne investitore, činjenica da grad ili opština poseduju ovaj certifikat znači da tu mogu da računaju na predvidiv poslovni ambijent. Poverenje investitora potvrđuje podatak da je prethodne godine vrednost gradnje svuda opala, dok je u BFC lokalnim samoupravama porasla za 35% u odnosu na 2022. – rekao je Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika Grada Kragujevca, koji je u predsedništvu BFC Kluba gradova i opština u NALED-u.

Ipak, prostora za rad i dalje ima, jer gotovo tri petine lokalnih samouprava na nivou čitave Srbije (59%), kasni u izdavanju svih dozvola u odnosu na zakonom utvrđene rokove. Izdavanje upotrebne dozvole je u proseku trajalo devet dana duže nego što je zakonski propisano, dok je prosečan rok za dobijanje građevinske dozvole ostao isti kao i 2022, odnosno 10 radnih dana, u odnosu na propisanih pet. Dobra vest je da su javna preduzeća i drugi organi koji izdaju različite uslove u postupku gradnje, sada 30% efikasniji, što podrazumeva brže izdavanje lokacijskih uslova do kojih se dolazi u proseku za 26 dana, odnosno u okviru zakonskog roka.

Elektronske građevinske dozvole prva su zaokružena javna elektronska usluga uspostavljena 2016, na inicijativu i uz podršku NALED-a, koji je razvio softver i predao ga državi, a Svetska banka, tom prilikom, ocenila je ovu reformu kao jednu od 10 najvećih u međunarodnim okvirima. Digitalizacija administrativnih procedura ostala je prioritet i kod uslova za izdavanje BFC certifikata kako bi se ubrzao i podržao ovaj proces, s obzirom da je do sada digitalizovano tek oko 20% postupaka u lokalnoj nadležnosti, i da tek 14% gradova i opština ima strategiju razvoja eUprave.

BFC SEE program se realizuje u zemljama regiona pod okriljem Partnerstva za konkurentni region (CORE Partnership) koji okuplja više od 20 institucija i organizacija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije, Albanije i Kosova*.

Više od 100 gradova i opština ukupno je prošlo kroz proces certifikacije, od kojih 21 poseduje validni BFC certifikat, a 17 je u procesu recertifikacije po novom standardu. U Srbiji je od 2012. do sada 15 gradova i opština uspešno steklo ovo priznanje - Ruma, Pirot, Leskovac, Stara Pazova, Pančevo, Novi Sad, Šabac, Sombor, Pećinci, Ćuprija, Požarevac, Bor, Čačak, Paraćin i Niš. Trenutno su u procesu Novi Sad, Kragujevac, Raška, Loznica, Mionica, Lapovo, Kula, Šabac, Pećinci, Velika Plana, Sombor, Ćuprija i Užice.

Ostali naslovi

Kako da ekonomija postane klimatski prihvatljiva
Srpska ekonomija
Beč planira da do 2040. godine postane klimatski neutralan. Istovremeno, u Beču smatraju da ekonomija ne bi trebalo da ispašta zbog ovog plana. U godišnjem izveštaju „Vienna Green Economy Report“ dokumentuje se napredak u pravcu klimatski prihvatljive ekonomije u Beču
Srpski startapovi hoće u Mongoliju
Srpska ekonomija
Najveći broj startapa u Srbiji planira izvoz na tržište Azije (63%). Konkretna država na čije tržište 44% startapova planira da zakorači je Mongolija, najviše zbog potražnje za njihovim proizvodom ili uslugom u toj zemlji i veličini tržišta. Neki inovatori određena tržišta biraju i zbog manjka konkurencije (31%) i zbog jednostavnosti administrativnih procedura (19%)
Er Srbija prevezla četiri miliona putnika od početka 2024. godine
Srpska ekonomija
Er Srbija je danas prevezla svog četirimilionitog putnika od početka 2024. godine. Taj rezultat postignut je skoro mesec dana ranije u odnosu na do sada rekordnu 2023. godinu, kada je četirimilioniti putnik zabeležen 13. decembra
Premašene dve milijarde evra prihoda od turizma
Srpska ekonomija
Devizni priliv od turizma u Srbiji u prvih devet meseci ove godine, od januara do septembra, iznosio je 2,257 milijardi dolara, osnosno 2,075 milijardi evra, najnoviji su podaci koje je objavila Narodna Banka Srbije (NBS). To je za 11% više nego u istom periodu prošle godine
Poboljšati status slobodnih umetnika
Srpska ekonomija
Radi što kvalitetnijeg doprinosa razvoju sektora kulture neophodno je poboljšanje statusa slobodnih umetnika kroz regulativu koja se bavi njihovim poslovanjem, oporezivanjem i prihodovanjem, ukazano je na stručnom panelu “Izazovi kreativne industrije” u Privrednoj komori Srbije (PKS)
Srbija ima razvijenu mrežu institucija u IKT sektoru
Srpska ekonomija
Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Dejan Ristić razgovarao je sa direktorima naučno-tehnoloških parkova u Republici Srbiji
Podrška ženama koje čuvaju tradicionalne zanate i etno nasleđe
Srpska ekonomija
Ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić boravile su u Loznici u sklopu Diplomatskog dana Treće kolonije pustovanja vune
Srpske kompanije na sajmu Electronica 2024 u Minhenu
Srpska ekonomija
Srpske kompanije po prvi put su se predstavile na sajmu Electronica u Minhenu, globalnoj platformi koja okuplja lidere i inovatore iz oblasti elektronike i elektronskih komponenti. Od 12. do 15. novembra, uz podršku PKS i RAS, jedanaest domaćih kompanija imalo je priliku da na nacionalnom štandu predstavi svoja napredna tehnološka rešenja i inovacije, prateći savremene trendove u industriji
Nastavak unapređenja oblasti javnog informisanja i telekomunikacija
Srpska ekonomija
Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Dejan Ristić sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji ambasadorom Emanueleom Žiofreom. U okviru još jednog u nizu redovnih i učestalih konsultativnih sastanaka razmatrane su teme od obostranog interesa u oblasti javnog informisanja i telekomunikacija
Poljoprivrednicima omogućena kupovina evrodizela za 179 dinara do 24. novembra
Srpska ekonomija
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije saopštilo je da je u dogovoru sa NIS-om, akcija po kojoj sva registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da, uz upotrebu kartica izdatih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, kupuju evrodizel po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 179 dinara po litru, produžena do 24. novembra