Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

EU taksa na emisije ugljen dioksida – pretnja ili prilika za srpsku privredu?

Beograd
Srpska ekonomija

Evropska unija sa udelom od gotovo 60% ukupnog izvoza Srbije u prošloj godini najveći je trgovinski partner naše zemlje i kada od 1. januara 2026. u skladu sa CBAM uredbom (Carbon Border Adjustment Mechanism - Mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika) na snagu stupi naplata taksi za emitovane količine ugljen dioksida za proizvode koji ulaze na tržišta evropskih država, biće direktno pogođeno šest industrija – cementna, gvožđa i čelika, električne energije, alumunijuma, đubriva i vodonika - ali će posledice neminovno osetiti cela srpska privreda. Mogu li nova briselska pravila osim pretnje da budu i prilika za pogođene sektore da očuvaju i povećaju konkurentnost na tržištu EU?

NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine u narednom periodu biće primarna platforma kako bi se srpska privreda pripremila za novi EU mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika, definisali predlozi mera za pomoć pogođenim industrijama da sačuvaju proizvodne kapacitete, unapredio rad nacionalnih institucija i uveo CBAM koncept u domaće zakonodavstvo. Cilj rada na regulatornoj reformi jeste da se zajedno sa predstavnicima institucija i industrijama pogođenih CBAM regulativom dođe do najboljih rešenja koja će smanjiti emisiju CO2 i zaštiti domaće tržište, u skladu sa evropskim praksama.

Veliki korporativni sistemi kao što je Holcim grupa, u okviru koje posluje i kompanija Lafarge Srbija, imaju obavezu izveštavanja o ukupnim emisijama ugljen-dioksida regulatornim telima EU, dok istovremeno finansijska tržišta prate i analiziraju šta je od najavljenih akcija na smanjenju emisija CO2 i izvršeno.

- To znači da CBAM nije stvar izbora, već prioritet svake kompanije koja se nalazi na berzi i još jedan pokazatelj  na osnovu koga se potencijalni investitori opredeljuju da investiraju u industriju koja je danas opterećena zahtevima vezanim za CO2 regulativu. Kompanije ne traže subvencije niti materijalnu podršku bilo koje prirode, međutim, ono što se očekuje je hitna podrška regulatornih tela Vlade Srbije kroz donošenje ključnih mera kako bi srce srpske privrede kucalo i posle januara 2026 – kaže Dimitrije Knjeginjić, direktor Lafarge Srbija.

Ukazuje da dok EU konutinuirano usavršava mehanizme uz pomoć kojih bi industrije smanjile emisiju CO2 i bila zaštićena tržišta njihovih zemalja, u Srbiju se bez ikakve kontrole dozvoljava uvoz proizvoda sa najvišim emisijama ugljen-dioksida, često i sumnjivog porekla, čime se obesmišljava napor domaćih proizvođača da smanje emisije CO2.

- Ovakva realnost na tržištu je u potpunoj suprotnosti sa strategijom Evropske unije za trajnim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte. Osim obaveze da kao država primenjujemo sva pravila koja važe u EU kako bi srpski proizvođači roba mogli da izvoze svoje proizvode na evropsko tržište, nužno je da se identična pravila uvedu i za sve uvoznike proizvoda na srpsko tržište, a koji su predmet CBAM - ističe naš sagovornik.

U suprotnom, ukazuje Knjeginjić, srpsko tržište biće preplavljeno proizvodima koji svoje mesto više ne mogu pronaći na tržištu EU usled CBAM regulative, što će dovesti do tektonskih poremećaja tržišta gde će domaća industrija čelika, cementa, veštačkih đubriva biti izbrisana. Navodi i da se cementna industrija smatra odgovornom za oko 7-8% ukupnih globalnih emisija CO2 i zbog toga je suočena sa različitim društvenim i tehničkim izazovima kako bi dekarbonizovanu i cirkularnu ekonomiju primenila u praksi.

- Saradnja NALED-a sa ključnim industrijskim akterima može doprineti najvažnijem zajedničkom cilju - očuvanju i jačanju konkurentnosti srpske privrede, pa samim tim i cementne industrije. Dobro pripremljen privredni ambijent ne samo da će sačuvati radna mesta u industriji, već će stvoriti priliku da se taj broj poveća. Kreiranje nacionalnog regulatornog sistema koji će obezbediti energetski intenzivnoj industriji mehanizme i alate da pruži odgovor na CBAM, smanji svoje GHG emisije, jeste jedan od najvećih izazova donosiocima odluka u Srbiji – ističe Knjeginjić.

U cilju što bržeg i efikasnijeg prilagođavanja cementne industrije novim privrednim okolnostima uslovljenih CBAM regulativom, Knjeginjić navodi pet mera kao neizostavne: obezbediti dostupnost alternativnih sirovinskih materijala koji smanjuju emisije CO2, dozvoliti uvoz otpada u energetske svrhe kao što su to omogućile sve zemlje iz našeg okruženja, ograničiti uvoz roba koje imaju veći ugljenični otisak od istih proizvoda proizvedenih u Srbiji, usvojiti poseban zakonski okvir za industriju pogođenu CBAM regulativom i uvesti identična pravila na emisije CO2 koja važe unutar zemalja EU (monitoring, izveštavanje, verifikacija, trgovina i oporezivanje uvoza).

Cementna industrija jeste najbolja praksa EU za korišćenje alternativnih goriva, odnosno trajno zbrinjavanje otpada, a procene su da bi kompanije u Srbiji mogle da utroše više od milion tona građevinskog otpada kao sirovinu za proizvodnju klinkera i kao mineralni dodatak za proizvodnju cementa i time značajno smanje emisije CO2.

Ostali naslovi

Kako da ekonomija postane klimatski prihvatljiva
Srpska ekonomija
Beč planira da do 2040. godine postane klimatski neutralan. Istovremeno, u Beču smatraju da ekonomija ne bi trebalo da ispašta zbog ovog plana. U godišnjem izveštaju „Vienna Green Economy Report“ dokumentuje se napredak u pravcu klimatski prihvatljive ekonomije u Beču
Srpski startapovi hoće u Mongoliju
Srpska ekonomija
Najveći broj startapa u Srbiji planira izvoz na tržište Azije (63%). Konkretna država na čije tržište 44% startapova planira da zakorači je Mongolija, najviše zbog potražnje za njihovim proizvodom ili uslugom u toj zemlji i veličini tržišta. Neki inovatori određena tržišta biraju i zbog manjka konkurencije (31%) i zbog jednostavnosti administrativnih procedura (19%)
Er Srbija prevezla četiri miliona putnika od početka 2024. godine
Srpska ekonomija
Er Srbija je danas prevezla svog četirimilionitog putnika od početka 2024. godine. Taj rezultat postignut je skoro mesec dana ranije u odnosu na do sada rekordnu 2023. godinu, kada je četirimilioniti putnik zabeležen 13. decembra
Premašene dve milijarde evra prihoda od turizma
Srpska ekonomija
Devizni priliv od turizma u Srbiji u prvih devet meseci ove godine, od januara do septembra, iznosio je 2,257 milijardi dolara, osnosno 2,075 milijardi evra, najnoviji su podaci koje je objavila Narodna Banka Srbije (NBS). To je za 11% više nego u istom periodu prošle godine
Poboljšati status slobodnih umetnika
Srpska ekonomija
Radi što kvalitetnijeg doprinosa razvoju sektora kulture neophodno je poboljšanje statusa slobodnih umetnika kroz regulativu koja se bavi njihovim poslovanjem, oporezivanjem i prihodovanjem, ukazano je na stručnom panelu “Izazovi kreativne industrije” u Privrednoj komori Srbije (PKS)
Srbija ima razvijenu mrežu institucija u IKT sektoru
Srpska ekonomija
Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Dejan Ristić razgovarao je sa direktorima naučno-tehnoloških parkova u Republici Srbiji
Podrška ženama koje čuvaju tradicionalne zanate i etno nasleđe
Srpska ekonomija
Ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić boravile su u Loznici u sklopu Diplomatskog dana Treće kolonije pustovanja vune
Srpske kompanije na sajmu Electronica 2024 u Minhenu
Srpska ekonomija
Srpske kompanije po prvi put su se predstavile na sajmu Electronica u Minhenu, globalnoj platformi koja okuplja lidere i inovatore iz oblasti elektronike i elektronskih komponenti. Od 12. do 15. novembra, uz podršku PKS i RAS, jedanaest domaćih kompanija imalo je priliku da na nacionalnom štandu predstavi svoja napredna tehnološka rešenja i inovacije, prateći savremene trendove u industriji
Nastavak unapređenja oblasti javnog informisanja i telekomunikacija
Srpska ekonomija
Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Dejan Ristić sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji ambasadorom Emanueleom Žiofreom. U okviru još jednog u nizu redovnih i učestalih konsultativnih sastanaka razmatrane su teme od obostranog interesa u oblasti javnog informisanja i telekomunikacija
Poljoprivrednicima omogućena kupovina evrodizela za 179 dinara do 24. novembra
Srpska ekonomija
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije saopštilo je da je u dogovoru sa NIS-om, akcija po kojoj sva registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da, uz upotrebu kartica izdatih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, kupuju evrodizel po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 179 dinara po litru, produžena do 24. novembra