Deset gradova i opština dobijaju moderne planove razvoja

Deset gradova i opština do aprila 2023. izradiće moderne, dugoročne planove razvoja i na jednom mestu istaći viziju, ciljeve i mere za brži ekonomski napredak i stvaranje boljih uslova za život i rad građana i privrede u njihovim zajednicama. Na tom putu imaće profesionalnu mentorsku pomoć NALED-a i Balkanskog centra za regulatornu reformu, kao i podršku Republičkog sekretarijata za javne politike, u okviru projekta finansiranog putem Nemačke razvojne saradnje koji sprovodi GIZ.

Strateški dokumenti biće pripremljeni tokom realizacije aktivnosti „Podrška unapređenju kapaciteta i izradi lokalnih planova razvoja“, a početak rada danas je ozvaničen potpisivanjem Memoranduma o saradnji između partnera na projektu i čelnika 10 lokalnih samouprava, odabranih putem javnog poziva – Despotovac, GO Palilula iz Niša, Ivanjica, Kladovo, Loznica, Ljig, Smederevo, Subotica, Velika Plana i Zaječar. 

- Želela bih da čestitam svim opštinama i gradovima koji danas počinju izradu lokalnih planova razvoja uz podršku Nemačke razvojne saradnje, GIZ-a i partnera. Time će lokalne samouprave unaprediti strateško planiranje, ali i učiniti ga transparentnijim i usmerenijim na potrebe svojih stanovnika. To je posebno značajno na lokalnom nivou, gde je javna uprava u direktnom kontaktu sa građanima i građankama - istakla je direktorka GIZ-a u Srbiji Daniela Funke.

Lokalni plan razvoja se usvaja za period od najmanje sedam godina i njegovo donošenje je obaveza gradova i opština po Zakonu o planskom sistemu. Svaki plan mora da sadrži pregled postojećeg stanja u različitim oblastima poput infrastrukture, prirodnih resursa, zdravstvene zaštite, obrazovanja, turizma, poljoprivrede i sl. Na osnovu tih podataka kreiraju se razvojne šanse, prioritetni ciljevi kojima se stremi i opis mera koje će dalje biti razrađene drugim dokumentima javnih politika. 

Proces donošenja plana treba da bude transparentan i da uključuje sve zainteresovane strane, udruženja građana i privrednike iz lokalnih samouprava, što je prioritet i ovog projekta, kao i podsticanje međuopštinske saradnje. Tokom projekta biće organizovano 10 stručnih radionica za pripremu planova i zajedničkih susreta tokom kojih će opštine imati mogućnost da razmene iskustva i prakse u ovoj oblasti. 

- Republički sekretarijat za javne politike je jedan od najvažnijih aktera u procesu podizanja kapaciteta za planiranje i koordinaciju javnih politika na svim nivoima, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu. Veliki deo gradova i opština je do sada ispunio obavezu i usvojio planove razvoja, ali i dalje imamo nezanemarljiv broj onih koji to nisu učinili i kojima je potrebna ekspertska podrška. Ipak, treba naglasiti da je izrada plana razvoja mnogo više od zakonske obaveze. Želim da istaknem da je sveobuhvatan planski dokument osnova za lokalni društveno-ekonomski razvoj. On mora biti realno utemeljen. Korist od planova razvoja imaće svi: pre svega, građani, a onda i celokupna privreda, građanska udruženja, kao i gradske i opštinske uprave. Cilj cele reforme planskog sistema jeste unapređenje konkurentnosti privrede i povećanje životnog standarda kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou – izjavila je Bojana Tošić, direktorka RSJP.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović naglasila je da je postojanje lokalnog plana razvoja preduslov da bi lokalne samouprave kreirale uslove poslovanja po meri privrede. 

- Usvajanje strategije i formiranje privrednog saveta kao tela u okviru kojeg će lokalna samouprava direktno i redovno komunicirati s privredom, zajednički rešavati izazove i planirati razvojne mere su deo kriterijuma za uspešan prolazak kroz program Certifikacije opština s povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi. To je pečat kvaliteta da kao lokalna samouprava imate modernu administraciju koja na sistemski i efikasan način podstiče razvoj postojeće privrede koja je najveći poslodavac u svakoj opštini i stvara uslove za nove investicije koje donose rast - rekla je Jovanović. 

„Podrška unapređenju kapaciteta i izradi lokalnih planova razvoja“ deo je aktivnosti projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje “Podrška reformi javne uprave u procesu pristupanja Evropskoj uniji”, koji implementira GIZ. Aktivnost sprovode NALED i Balkanski centar za regulatornu reformu, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.