Digitalizacija i zelena agenda ključni u novoj strategiji razvoja MSP sektora

U Privrednoj komori Srbije (PKS) počeo je dijalog predstavnika države i privrede o novoj strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika za period od 2023. do 2027. godine čiji će fokus biti digitalizacija i zelena agenda. 

“Kada se strategija donosi kroz javno-privatni dijalog obezbeđuje se da bude realna i prihvatljiva. Ona s jedne strane odslikava stanje i želje privrede, a s druge strane država kroz ovaj proces treba da objasni privrednicima šta mogu da očekuju”, ocenio je Mihailo Vesović, direktor sektora za strateške analize PKS. Prema njegovim rečima, nakon usvajanja dokumenta trebalo bi nastaviti dijalog i najmanje jednom godišnje razgovarati o tome šta se promenilo, da li su postignuti neki efekti, jesu li se promenile globalne okolnosti. 

“Suština ovih razgovora je da svi privrednici neće imati iste stavove ali da treba da ih iznesu. Drago mi je da je Privredna komora Srbije partner u ovom procesu i razgovori bi trebalo da se obave na teritoriji cele Srbije”, rekao je Vesović i pozvao privrednike da iskoriste regionalne Privredne komore i uključe se u dijalog, objavila je PKS.

"Radićemo na tome da malim i srednjim preduzećima približimo ciljeve koje ćemo kao Ministarstvo privrede sprovoditi u narednih pet godina. Posebno ćemo povesti računa da pored finansijske podrške koju ćemo pružiti ovom sektoru, da malim i srednjim preduzećima budemo i konsultantska podrška i da im pomognemo da se izbore sa krizama sa kojima se budu suočavala kao što je aktuelna kriza”, poručio je Milan Ljušić, državni sekretar Ministarstva privrede, koji vodi radnu grupu za izradu strategije. 

Istakao je da su rezultati sprovođenja prethodne strategije koja se odnosila na period od 2015. do 2020. godine veoma dobri, naročito kada se zna da je u tom periodu bila i Kovid godina, jer je u tih pet godina zabeležen porast broja malih i srednjih preduzeća za 78.000 kao i broja zaposlenih.

Direktorka Sektora preduzetništva PKS Branislava Simanić naglašava da je cilj svih skupova i dijaloga na ovu temu da se čuje glas privrednika, malih i srednjih preduzeća. “Cilj razgovora i donošenja strategije jeste smanjenje fiskalnih nameta privredi i unapređenje ambijenta poslovanja u našoj zemlji”, navela je Simanić.

Da su fiskalni nameti problem preduzetnicima smatra i predsednik Udruženja preduzetnika Zrenjanina i predsednik Parlamenta preduzetnika PKS Miroslav Đurić i ističe da bi od velike pomoći bili podsticaji i poreske olakšice. Veoma je važno, po njegovim rečima, što su država i Komora prepoznale ovaj sektor sa više od 280.000 preduzetnika i oko 400.000 zaposlenih.

“Dobro je što će do jeseni moći da se čuje glas preduzetnika i da se pokuša izaći u susret njihovim potrebama. Takođe i da se kroz izradu Zakona o zanatstvu i preduzetništvu, kakav imaju sve zemlje u regionu, reši dosta stvari koje muče preduzetnike”, smatra on.

Rukovodilac GIZ Projekta za razvoj privatnog sektora Tomislav Knežević je naveo da GIZ podrža izradu nekoliko strateških dokumenata u Srbiji i ocenio da Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika mora da odgovori na sve izazove koje su donele krize i globalni trendovi poslednjih godina i meseci. Strategija bi trebalo da se donese do kraja ove godine a predviđeno je da se rasprave slične današnjoj, održe i u drugim delovima Srbije.