Unapređenje prevencije u cilju zaštite žena i dece od nasilja

Državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije Stana Božović izjavila je danas da su pitanja prevencije i  zaštite žena i devojčica, ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, kao i borbe protiv svakog vida nasilja, teme kojima je Vlada Srbije veoma posvećena.

Božović je istakla da je tema „Koliko smo bezbedne u javnom prostoru“ društveni i globalni fenomen sa kojim se sve države sveta bore i dodala da je Srbija snažno posvećena ovom problemu, posebno kada je reč o zakonima koji regulišu ova pitanja.

Ona je podsetila na to da je donošenjem Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici od 2021. do 2025. godine učinjen veliki korak napred u ovoj oblasti.

Prema njenim rečima, strategija je sadržinski povezana sa strategijama vezanim za ključne oblasti definisane Konvencijom o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija): pravda i zaštita prava, prevencija nasilja prema ženama i nasilja u porodici, bezbednost, socijalna i zdravstvena zaštita.

Državna sekretarka je najavila da će u narednom periodu biti usvojen i Akcioni plan za sprovođenje ove strategije, uz napomenu da smo kao država daleko ispred nekih zemalja koje su članice EU.

Ovo je društveni fenomen i borićemo se protiv toga. Posvećena sam godinama ovoj temi i profesionalno i lično, kao žena i majka, i neću stati sve dok u Srbiji ne bude nulta tolerancija prema nasilju, i to ne samo prema ženama i deci, rekla je ona.

Božović je napomenula da imamo sve zakonodavne elemente koje moramo da unapredimo, ali da je veoma važna i posvećenost celog društva rešavanju ovog problema, ističući važnost medija kojima bi ova tema trebalo da bude u fokusu zajedno sa državom i civilnim sektorom kako bi dostigli što veći stepen rodne ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava.

Ministarstvo će u narednom periodu biti posebno posvećeno riziku kojem su izložene žene u osetljivim grupama: Romkinje, žene sa invaliditetom, žene sa sela, samohrane majke, migrantkinje, žene drugačije seksualne orijentacije, poručila je ona i dodala da se na tome uveliko radi, posebno u oblastima  socijalne zaštite, rada i zapošljavanja jer slobodna žena je samo ona koja je ekonomski nezavisna.