Zelena agenda i različiti dobavljači energenata neophodni za obezbeđivanje energetske stabilnosti

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je u Beču, gde je kopredsedavala Devetim energetsko-klimatskim komitetom Energetske zajednice, da su za Srbiju, kao i sve druge članice organizacije, zelena agenda, energetska tranzicija i diverzifikacija puteva i snabdevača energentima prioriteti i da je to jedini put za borbu protiv klimatskih promena i za obezbeđivanje dugoročne energetske stabilnosti i nezavisnosti. 

„Energetika i klima idu zajedno i za sve zemlje su najvažnije energetska sigurnost i bezbednost. Suština je da u uslovima globalne krize još brže nastavimo da sprovodimo proces energetske tranzicije i da zajedno radimo na tome da budemo dugoročno energetski bezbedni i nezavisni, a bez zelene agende to nije moguće. Ulaganje u nove kapacitete za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i povećanje energetske efikasnosti dva su glavna izvora energetske bezbednosti u svetu. Period krize ne samo da nije zaustavio taj proces, već nam pokazuje da ćemo upravo sa zelenom energijom i ubrzanim putem ka dekarbonizaciji lakše da se izborimo sa svim izazovima. Bez ulaganja u nove kapacitete i energetsku infrastrukturu nećemo biti energetski bezbedni, niti ćemo ostvariti napredak u procesu dekarbonizacije“, izjavila je Mihajlovićeva u Beču.

Potpredsednica Vlade je istakla da je Srbija donošenjem novog zakonodavnog okvira i započinjanjem izrade strateških dokumenata odredila pravac razvoja srpske energetike i da su za sprovođenje zacrtanih ciljeva potrebne i regionalna saradnja i podrška EU. 

„Ono što moramo da uradimo, ne zato što to neko traži od nas, već zato što je to jedini način da budemo energetski bezbedni i stabilni, da imamo dovoljne količine električne i toplotne energije i da menjamo energetski miks, da povećavamo procenat OIE i da ulažemo u nove kapacitete, u solarne i vetroelektrane u RHE, jer je suština da imamo i zdravu životnu sredinu i dovoljno energije. To je ključno da bismo održali energetsku bezbednost za naredne generacije i suština privrednog razvoja“, izjavila je Mihajlovićeva.

Mehtild Verzderfer, zamenica direktora Direktorata EK za energetiku, rekla je da je proces dekarbonizacije važan za čitavu Evropu i istakla da će EK pružiti tehničku i finansijsku podršku kako bi se taj proces ubrzao.

„Jako je važno da razgovaramo o smanjenju potrošnje, odnosno unapređenju energetske efikasnosti, kao i o diverzifikaciji i energetskoj tranziciji i u EU, kao i u zemljama zapadnog Balkana i svim članicama Energetske zajednice i drago mi je da je potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović predvodila današnje razgovore. U momentima energetske krize i visokih cena energije i energenata još je važnije da pravimo planove za naredne godine i decenije i da budemo posvećeni ciljevima dekarbonizacije do 2050. godine u skladu sa Pariskim sporazumom. EK će pružiti i tehničku i finansijsku pomoć Srbiji, kao i drugim državama u tom procesu kako bi se unapredila energetska efikasnost i povećalo korišćenje OIE“, rekla je ona. 

„Imali smo veoma bitne razgovore o tome kako da ostvarimo zajedničke ciljeve i odluke koje se tiču toga da do 2050. godine budemo karbon neutralni. Mislim da Srbija, i čitav region, ima mnogo potencijala za povećanje korišćenja OIE, što je bitno, jer je razvoj OIE uz unapređenje energetske efikasnosti suština održivog razvoja“, rekao je Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.