Građani i kompanije sve više doniraju humanitarnu pomoć

U 2021. godini u Srbiji su građani i kompanije donirali 42,5 miliona evra za opšte dobro, prema istraživanju „Srbija daruje 2021“ koje je sproveo Catalyst Balkans. Čak dve trećine dobrotvornih akcija su bila humanitarna davanja, prevashodno namenjena lečenju dece i odraslih, a potom za pomoć socijalno ugroženima.

„Nakon 2020. godine u kojoj smo imali neverovatnu solidarnost i najviše zabeleženih donacija ikada, očekivali smo da će u 2021. biti veliki pad – međutim, taj pad je bio minimalan. Ako 2021. uporedimo sa pre-pandemijskim periodom i dobročinstvom u 2019. godini, imamo rast zabeležene sume od 2,3 puta“, rekao je Vuk Vuković, menadžer istraživanja Catalyst Balkans.

Više od jedne trećine dobrotvornih akcija je bilo usmereno ka zdravstvu, a građani i kompanije su još pružali podršku marginalizovanim grupama (16,9 odsto akcija), obrazovanju (12,8 odsto) i smanjenju siromaštva (12,2 odsto).

„To je bila godina velikih i fantastičnih dobrih dela – Fondacija Budi human je prikupila 24,5 miliona evra za lečenje dece i sugrađana, Nordeus je uložio 2,5 miliona evra u pokretanje svoje fondacije za obrazovanje, a velike kompanije, neprofitne organizacije i građani su se okupili u inicijativu za doniranje hrane „Spasimo hranu, spasimo humanost“, istakao je Nathan Koeshall, direktor Catalyst Balkans.

Ishod kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“ nije samo donirana hrana narodnim kuhinjama i ugroženima, već i set mera upućen vladi i ministarstvima koje treba da olakšaju i podstaknu davanja u ove svrhe.

„Spasimo hranu, spasimo humanost“ za nas nije samo kampanja, već nešto što je zahvaljujući doprinosu svih preraslo u pokret. Dugo neko nije uradio tako nešto. Pokazalo se da pojedinačna akcija zaista stvara kumulativni efekat i donosi ono što je pokret „Spasimo hranu, spasimo humanost“ uradio“, izjavila je Milica Popović, menadžerka korporativnih komunikacija, Delhaize Srbija.

Međutim, postoje brojne društvene oblasti koje zaslužuju veću podršku, poput ekologije, rodne ravnopravnosti, kulture i umetnosti, ili nauke.

Mislim da mediji i ljudi koji rade u savremenim medijima kao što su društvene mreže, sada menjaju pristup, ne samo iz želje da pomognu, već iz osećaja odgovornosti. Posebno je to promenila 2020. godina, koja je pokazala da se i manje lepim stvarima moramo baviti ozbiljno. Ono što mi je malo krivo jeste što ne vidim dovoljno akcija usmerenih na ekologiju, ravnopravnost, LGBT grupe, mentalno zdravlje – mislim da su to teme o kojima ćemo tek pričati. Mnogo je važno da iskoristimo Internet u te svrhe koji nam je dao glas i mogućnost da o njima govorimo mnogo dublje i sadržajnije, podelila je sa nama Branislava Antović Aleksić, novinarka, osnivačica i urednica portala “Brana's Divine World“

„Ono što je za mene bio važan momenat jeste da su ljudi koji su podržali kampanju Podrži super devojčice prepoznali sebe i pisali nam: Ja sam bila ta devojčica koja nije mogla da se obrazuje. Mislim da je jako važan taj momenat da nas lično pogodi neka kampanja i da želimo da doprinesemo da neko drugi ima tu mogućnost koju mi nismo imali”, rekla je Jelena Memet, direktorka Aletrnativnog centra za devojke.

Dobročinstvo u Srbiji je nesumnjivo sve važnija tema – o tome svedoči i sve češće pisanje medija o ovoj temi. To je najbolji pokazatelj da i građani i kompanije žele da naprave pozitivnu promenu u društvu. Međutim, pravi društveni napredak ćemo videti kada bude manje potrebe za humanitarnim akcijama, a donacije se više budu ulagale u strateške i razvojne projekte, zaključio je Nathan Koeshall iz Catalyst Balkans.