Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Putokaz ka većoj sigurnosti - novi Zakon o informacionoj bezbednosti

NALED
Srpska ekonomija

Poslednjih godinu dana jako su učestali napadi na najznačajniju državnu IT infrastrukturu, počevši od hakerskih napada na Republički geodetski zavod prošle godine do ovogodišnjeg napada na Agenciju za privredne registre. Podsetimo, ove institucije čuvaju podatke kojima se garantuje pravo svojine na pokretnoj i nepokretnoj imovini, podatke o privredi.  Upravo u cilju efikasnije zaštite podataka državnih organa, građana i privrede od sajber napada i pravovremenog reagovanja na incidente, Srbija bi uskoro trebalo da dobije novu instituciju – Kancelariju za informacionu bezbednost, objavio je NALED. To je jedna od ključnih novina izmenjenog Zakona o informacionoj bezbednosti čije se usvajanje očekuje tokom jeseni, nakon prolaska kroz skupštinsku proceduru.

- Nedostatak obučenog kadra i kapaciteta za inspekcijski nadzor, nedovoljna usklađenost sa evropskom regulativom, manjak kapaciteta za adekvatno reagovanje na incidente i njihovo otkrivanja putem medija i javnih kanala komunikacije neki su od ključnih problema koji su podstakli sistemsko rešavanje pitanja informacione bezbednosti. Pored toga, dosadašnja praksa je pokazala neophodnost formiranja nacionalne platforme za brzo otkrivanje napada, incidenata, koordinisanog i pravovremenog otkrivanja ranjivosti informaciono-komunikacionih sistema (IKT) - izjavila je Jelena Mićić, savetnica u NALED-u.

Kancelarija za IT i eUpravu i NALED su još 2018. godine testirali IT bezbednost podataka građana na lokalu. Analiza sprovedena u okviru tog projekta je pokazala da od 63 lokalne samouprave u Srbiji gotovo polovina nema odgovarajući propis o procedurama za informacionu bezbednost, i upravo će izmenom Zakona o informacionoj bezbednosti biti omogućeno da se veći kapaciteti ulože u zaštitu mreža, sistema i podataka i na lokalnom nivou.

- Među najčešće prijavljenim incidentima tokom prethodne godine posebno se izdvajaju skeniranje portova, zatim pokušaj otkrivanja kredencijala odnosno korisničkog imena i lozinke, kao i pokušaj iskorišćavanja ranjivosti sistema. Jasno je da opasnosti koje vrebaju u onlajn svetu sve više bivaju prisutne i da je potreban sveobuhvatan pristup koji se može postići usvajanjem novog zakona – izjavila je Mićić.

Prvi značajniji korak u zaštiti i povećanju sigurnosti podataka u Srbiji, bio je uspostavljanje Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave koja omogućava sigurnu razmenu podataka između državnih organa, a potom i izgradnja Državnog data centra, za sigurno čuvanje podataka.  

Unapređeni zakonski okvir donosi sa sobom niz inovativnih rešenja poput osnivanja Kancelarije za informacionu bezbednost. Reč je o zasebnoj organizaciji koja će integrisati nadležnosti Nacionalnog CERT-a koji postoji u okviru RATEL-a i nadležnosti CERT-a državnih organa koje ima Kancelarija za IT i elektronsku upravu. Novouspostavljena Kancelarija trebalo bi da obavlja poslove sertifikacije IKT sistema, proizvoda i usluga, stručnog usavršavanja lica koja rade na poslovima informacione bezbednosti, saradnje na nacionalnom nivou sa svim relevantnim institucijama.

Još jedno poboljšanje pređašnjeg zakona tiče se jačanja kapaciteta Nacionalnog CERT-a, pre svega tehnoloških, ljudskih i organizacionih što bi omogućilo prelazak sa informativne i savetodavne na operativniju ulogu. U bliskoj saradnji sa IKT sistemima od posebnog značaja, na njihov zahtev, CERT će moći proaktivno da utvrdi ranjivosti sistema, te da vrši neintruzivno skeniranje mreža ili da formira bazu ranjivosti svih rizika i pretnji.

- Takva praksa pruža sveobuhvatan uvid u nedostatke hardvera, softvera, telekomunikacionih uređaja koji se koriste za obradu i prenos informacija, pre nego što postanu potencijalna meta malicioznih napadača - istakla je Mićić.

Od ostalih novina Zakona značajno je spomenuti uvođenje novih pojmova i definicija, revidiran pristup deljenja informacija o incidentima i pretnjama, kao i pitanje nadzora nad primenom odredbi.

- Iako je postojećim pravnim okvirom značajno unapređena oblast informacione bezbednosti i detektovani izazovi i pretnje na čijem rešavanju je potrebno raditi, neke oblasti ostale su otvorene i povod su za buduću diskusiju – zaključila je naša sagovornica.

S obzirom na to da je jedan od razloga zbog koga se pristupilo izmenama Zakona usklađivanje sa aktuelnom evropskom regulativom, odnosno Direktivom o mrežnoj i informacionoj bezbednosti EU (NIS2) i Аktom o informacionoj bezbednosti u EU, suština novog Zakona je da omogući adekvatan odgovor na rizike i pretnje u vezi sa upotrebom IKT u odvijanju svakodnevnih aktivnosti, pružanju usluga i cirkulisanju podataka i da bude otvoren za nova tehnološka dostignuća u skladu sa propisima Evropske unije.

Direktnu podršku izmenama Zakona učestvovanjem u radnoj grupi pružio je NALED kroz projekat „Serbia at Your Fingertips – Digital Transformation for Development" finansiranog od strane fonda UNDP.

 

Ostali naslovi

Srbija deo programa Digitalna Evropa
Srpska ekonomija
Program Evropske komisije „Digitalna Evropa“ čiji je cilj unapređenje digitalne transformacije u Evropskoj uniji otvoren je i za zemlje kandidate! Ukupan budžet je 7,5 milijardi evra, a u programu mogu učestvovati  i kompanije, poslovne asocijacije,  udruženja, klasteri, i druga pravna lica iz Srbije. Rokovi za podnošenje predloga projekata su 26. septembar i 22. novembar 2023. godine
Narodna banka Srbije otvorila zvaničnu stranicu na društvenoj mreži LinkedIn
Srpska ekonomija
Narodna banka Srbije će na svojoj zvaničnoj stranici na LinkedIn-u objavljivati najvažnije informacije o svojim aktivnostima koje su predmet interesovanja pre svega poslovne zajednice, stručnjaka iz različitih grana industrije, medija, ali i centralnih i poslovnih banaka, Vlade, međunarodne, stručne i opšte javnosti
Akcija pojačane kontrole brzine kretanja vozila
Srpska ekonomija
Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da će pripadnici saobraćajne policije od 7. do 14. avgusta sprovoditi međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja, koja će biti usmerena na kontrolu brzine kretanja vozila
Muzejska četvrt u Beču postaje zelena oaza
Srpska ekonomija
Muzejska četvrt (MQ) u Beču, novim izgledom daje svoj doprinos u transformaciji društva. “MQ goes Green“ je projekat ozelenjavanja omiljenog prostora Bečlija usled klimatskih promena, čiji je glavni cilj prelazak na obnovljive izvore energije, veći biodiverzitet i ozelenjavanje spoljnog prostora, kako bi se snizila temperatura i stvorio areal sa više hladovine i zelenila
Instant plaćanja u 15 banaka
Srpska ekonomija
API Bank a.d. Beograd omogućila je svojim korisnicima platnih usluga instant plaćanja na prodajnim mestima putem aplikacije za mobilno bankarstvo, kao i plaćanje računa/faktura skeniranjem IPS QR koda
Cene u Hrvatskoj nezaustavljivo rastu, gore je samo Slovačka
Srpska ekonomija
Inflacija u evrozoni je u julu blago oslabila, skliznuvši na 5,3 odsto, a Hrvatska je, uz Slovačku, zabeležila najsnažniji rast cena, znatno iznad proseka, pokazale su prve procene Evrostata
Za podsticanje ženskog preduzetništva 600 miliona dinara bespovratnih sredstava
Srpska ekonomija
Uredbom o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žensko preduzetništvo u 2023. godini, namenjeno je 600 miliona dinara bespovratnih sredstava. Program predstavlja kombinaciju bespovratnih sredstava iz budžeta i povoljnih kredita Fonda za razvoj,a sve sa ciljem jačanja ženskog preduzetništva
Srbija i dalje čeka na depozitni sistem za povrat ambalaže
Srpska ekonomija
U domaćinstvima u Srbiji godišnje se napravi 2,87 miliona tona otpada, a nakon ostataka hrane, građani najviše izbacuju prazne plastične i staklene flaše, kartonske, papirne i druge vrste ambalaža, koje zajedno čine 30% ukupnog otpada na deponijama
Crnogorski poreski inspektori izrekli novčane kazne u iznosu od 924.400 evra
Srpska ekonomija
Od 1. maja do 30. jula poreski inspektori u Crnoj Gori su izvršili 2.520 provera regularnosti poslovanja poreskih obveznika i utvrdili nepravilnosti kod njih 218, saopšteno je iz Uprave prihoda i carina. Po tom osnovu izdato je 289 prekršajnih naloga, sa ukupno izrečenim novčanim kaznama u iznosu od 924.400 evra
Rast BDP-a 1,7 odsto
Srpska ekonomija
Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju 2023. iznosio je 1,7% međugodišnje. U periodu januar–jun ove godine, industrijska proizvodnja je zabeležila međugodišnji rast od 1,7%, vođen rastom sektora energetike od 16,9%, dok su sektori rudarstva i prerađivačke industrije zabeležili blagi pad od 0,5% i 1,0%