Zašto jedna uplatnica kad može četiri?

Na preknjižavanje pogrešno uplaćenih poreza i doprinosa država i preduzetnici gube više od 260 miliona dinara, pokazala je nova analiza sprovedena u okviru programa StarTech za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede Srbije. Naime, svaki zahtev za preknjižavanje u proseku znači trošak od 5.280 dinara i iziskuje nemali angažman službenika Poreske uprave koji moraju da uporede uplate i dugovanja, donesu rešenje i obave knjiženje.

Da je broj grešaka povezan sa brojem uplatnih računa možemo da vidimo po tome što je broj preknjižavanja kod paušalaca i „knjigaša“ koji ne isplaćuju sebi zaradu, a imaju četiri uplatna računa 2,5 na 10 preduzetnika, dok je kod preduzetnika koji isplaćuju ličnu zaradu i imaju samo dva uplatna računa, broj podnetih zahteva 0,1 na 10 preduzetnika. Oni su u 2021. podneli tek 784 zahteva odnosno 1,6% od ukupnog broja. Uvođenje objedinjene uplate odnosno jedinstvenog računa smanjilo bi broj uplata i do četiri puta, što bi preduzetnicima olakšalo poslovanje i značajno smanjilo administrativne troškove, objavio je NALED.

Najviše uplata obave dve grupe preduzetnika - paušalci i preduzetnici koji vode poslovne knjige, ali sebi ne isplaćuju ličnu zaradu (gotovo 9,2 miliona) - a postojeća procedura im nameće da obaveze uplaćuju na čak četiri računa. Ukoliko žele da sebi uplaćuju i beneficirani staž imaju i dodatni, peti račun.

- Više od 250.000 preduzetnika u Srbiji godišnje obave čak 10,7 miliona plaćanja ka državi na ime poreza i doprinosa. Preporuka je NALED-a uspostavljanje uplate na jedan umesto četiri računa, čime bi se ne samo uštedelo vreme i novac za radnju koju preduzetnik obavlja svakog meseca, već bi se smanjio prostor za greške. U 2021. je Poreskoj upravi podneto 50.000 zahteva za preknjižavanje što je u odnosu na 10,7 miliona uplata manje od 5%, ali kada to posmatramo u odnosu na broj preduzetnika, vidimo da na 10 preduzetnika imamo dva zahteva za preknjižavanje – kaže Igor Lončarević, potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i partner u kompaniji KPMG, koja je izradila analizu za potrebe NALED-a.

Analiza KPMG-a i NALED-a razrađuje tri opcije uvođenja objedinjene uplate i njihove prednosti i izazove. Preporuka je da se preduzetnicima omogući jednostavnija uplata prema svom PIB-u, uz dobijanje jedinstvenog BOP-a (broj odobrenja za plaćanje) za svaki mesec, što bi i institucijama (PU, PIO, RFZO i dr.) olakšalo praćenje uplata i starosti duga, a otvorio bi se prostor i za automatizaciju procedura za eBolovanje, porodiljsko odsustvo i dr.

- U prilog ideji za uvođenje objedinjene uplate ide i to što ne zahteva promene zakona već samo izmenu pravilnika kojim bi bio uveden jedinstveni račun dok bi PU i Uprava za trezor protokolom uredili preusmeravanje sredstava pojedinačnim institucijama. To znači da odgovornost za pravilnu raspodelu novca više ne bi bila na preduzetnicima nego na državi  – ističe Lončarević i dodaje da bi jedinstveni račun koristili paušalci i preduzetnici koji ne isplaćuju sebi zaradu dok bi preduzetnici sa ličnom zaradom na ovaj račun uplaćivali porez, a na drugi ostale obaveze.

Prema podacima Poreske uprave za prošlu godinu, među preduzetnicima su najbrojniji paušalci - 123.829. Preduzetnika sa isplatom lične zarade je 63.686, a ostalih preduzetnika 67.258. Svi oni su u 2020. na ime poreza na dohodak uplatili 11,6 milijardi dinara i 30,7 milijardi na ime doprinosa. Iako je to u ukupnim prihodima države od poreza i doprinosa tek oko 5% i nesrazmerno manje u odnosu na preduzeća, značaj preduzetnika je u njihovoj brojnosti. Oni čine 48,8% ukupnog broja poreskih obveznika. Prema podacima APR-a, njihov broj je u ovoj godini dostigao 297.600 (u koji ulaze i preduzetnici koji su prijavili privremeni prekid poslovanja). Takođe, važan su izvor zapošljavanja i čine petinu radne snage u privredi. Zajedno sa svojim zaposlenima ima ih 390.000, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

StarTech je trogodišnji projekat za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede u Srbiji koji sprovodi NALED, u saradnji s Vladom Srbije, a finansira kompanija Filip Moris u Srbiji. Cilj projekta je ubrzanje rasta preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća i transformacija tradicionalne ekonomije u digitalnu.