Počeo deveti ciklus izrade ERP-a za trogodišnji period

Državni sekretar Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije Gojko Stanivuković učestvovao je danas na uvodnom sastanku Radne grupe za pripremu i praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi (ERP), kojim je zvanično počeo deveti ciklus izrade tog dokumenta, za trogodišnji period, od 2023. do 2025. godine.

Stanivuković je iskazao zahvalnost članovima Radne grupe na zalaganju u prethodnim ciklusima izrade ERP-a, kao i na uloženom naporu na implementaciji strukturnih reformi, što je i donelo pozitivne ocene Evropske komisije (EK).

Naši evropski partneri pohvalili su ekonomske politike koje su dale dobre ekonomske rezultate i efikasan odgovor na izazove krize izazvane pandemijom, kao i dostavljanje dokumenta u predviđenom roku i dobar proces koordinacije, rekao je on.

Državni sekretar je izrazio očekivanje da će najnoviji dokument koji će biti predat Evropskoj komisiji biti najbolji do sada, imajući u vidu dugogodišnje iskustvo u procesu koordinacije ekonomskih politika sa Evropskom unijom.

On je rekao da se u ovom ciklusu očekuju nove strukturne reforme, imajući u vidu da je Vlada Srbije u okviru različitih politika već započela brojne inicijative, posebno u oblasti digitalizacije, energetike i životne sredine.

Kao i do sada, neophodno je da ERP bude usaglašen sa Fiskalnom strategijom i Zakonom o budžetu Republike Srbije, imajući u vidu da je neophodno obezbediti odgovarajuće finansiranje strukturnih reformi, istakao je on i dodao da se sa Delegacijom EU u Beogradu, za septembar ove godine, planira sastanak na visokom nivou, koji će biti posvećen navedenom procesu.

Prema njegovim rečima, Evropska komisija od Srbije očekuje strukturne reforme u oblastima poput zelene transformacije i socijalne politike, što je, kako je napomenuo, i jedan od fokusa i sa naše strane.

Državni sekretar je napomenuo da je iskustvo iz prakse i uključenost svih aktera, od kreatora ekonomskih politika do krajnjih korisnika reformskih mera, od velike važnosti prilikom definisanja prioritetnih reformi, kao i procene njihovog međusobnog uticaja i efekata realizacije.

Iz tih razloga, kako je naglasio, osim sa kabinetom premijera, relevantnim ministarstvima i agencijama, Narodnom bankom Srbije, Skupštinom Srbije, Republičkim zavodom za statistiku, saradnju nastavljamo i sa predstavnicima stručne javnosti, civilnog društva, posebno kroz Nacionalni konvent o EU, Privrednu komoru Srbije, Ekonomski i socijalni savet i Stalnu konferenciju gradova i opština.

On je naveo i da su na sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga EU sa Zapadnim Balkanom i Turskom, održanog 24. maja ove godine, predstavnici EKOFIN Saveta kroz zajedničke zaključke i smernice politikama, pozvali na sprovođenje ciljanih, privremenih i transparentnih fiskalnih i finansijskih mera, kojim bi se ublažili negativni uticaji pandemije i krize izazvane ratom u Ukrajini na rast, zapošljavanje i socijalnu koheziju.

U kreiranju i definisanju prioritetnih reformi i mera, potrebno je da posebnu pažnju obratimo na unapređenje konkurentnosti i tržišta rada, kroz poboljšanje regulatornog okruženja, unapređenje energetskog sektora, zelenu i digitalnu tranziciju, ukazao je on i dodao da smernice Evropske komisije za novi ERP ne donose veće promene po pitanju strukture dokumenta, što ostavlja prostora da se koncentrišemo na dodatna unapređenja kvaliteta ERP.

Stanivuković je zaključio da se planira i uvođenje procesa automatizacije prikupljanja podataka, čime će i aktivnosti Radne grupe biti znatno olakšane, pošto je izrada dokumenta obiman i zahtevan proces, koji podrazumeva pažljivu koordinaciju različitih politika i uključenost velikog broja resora.