Otvoreno četvrto izdanje konkursa Ekoopština

Ambasada Francuske u Srbiji i njeni partneri: Francuska agencija za razvoj (AFD), Veolia, Saint-Gobain, Decathlon, NALED i SKGO, Wiener Stadtische, HUOT, Telekom Srbija, Ministarstvo zaštite životne sredine i Delegacija Evropske unije u Srbiji, zajednički su otvorili četvrto izdanje konkursa „Ekoopština”.

Marina Nenković-Riznić, moderatorka konkursa „Ekoopština” i naučni savetnik na Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, u svom uvodnom govoru podsetila je na ključne aspekte projekta „Ekoopština”.

Od svog pokretanja 2022. godine, Ekoopština se pozicionirala kao platforma za razmenu iskustava i dobrih praksi u oblasti zaštite životne sredine između predstavnika lokalnih samouprava, kompanija i institucija iz Francuske i Srbije.

U aprilu i u maju 2025. godini, u Beogradu će biti organizovana četiri tematska seminara u vezi sa četiri kategorije konkursa: održivo upravljanje otpadom, održivo upravljanje vodama, energetska efikasnost zgrada i održiva mobilnost.

Konkurs je otvoren za sve gradove i opštine u Srbiji, sa manje ili više od 40.000 stanovnika, u navedenim kategorijama.

8 laureata konkursa, koje će odabrati stručni žiri, imaće priliku da učestvuju u studijskom putovanju u Francuskoj, u partnerskim gradovima kao što su Lil, Lans i Pariz, kako bi se upoznali sa konkretnim primerima održivih praksi.

Gradovi i opštine u Srbiji mogu se prijaviti za konkurs do 30. juna 2025. godine putem zvaničnog sajta projekta www.ekoopstina.rs. U septembru je predviđena dodela nagrada kojom će biti nagrađeni pobednici ovog novog izdanja.

Pozvani su svi gradovi i opštine Srbije da učestvuju na seminarima i da svoje projekte podnesu do 30-og juna 2025. godine.

Ambasador Francuske u Srbije, Pjer Košar je istakao da ovo četvrto izdanje konkursa Ekoopština obeležava deceniju pojačanih aktivnosti u suočavanju sa klimatskim izazovima, u znaku 10. godišnjice COP21. Podsetio je da je od 2015. godine borba protiv klimatskih promena postala okvir za oblikovanje javnih politika i da se Srbija posvetila tom putu usvajanjem nacionalnog programa adaptacije i zakona o niskom nivou ugljenika za period 2023-2030. Takođe je naglasio ključnu ulogu lokalnih samouprava i mladih generacija u ekološkoj tranziciji, ističući sve veći uspeh konkursa.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Plamena Halačeva, ponovo je istakla posvećenost EU podršci zelenoj tranziciji Srbije. Naglasila je značaj saradnje između lokalnih vlasti, privatnog sektora i međunarodnih institucija u suočavanju sa klimatskim izazovima, kao i kontinuiranu podršku EU Srbiji kroz ključne inicijative kao što su Zeleni plan i Plan rasta za Zapadni Balkan, koji promovišu projekte u oblasti održive mobilnosti, upravljanja resursima i obnovljivih izvora energije. Takođe, istakla je da je francuska-srpska saradnja u održivom urbanom razvoju model za buduće inicijative, dodatno naglašavajući da je ovaj duh saradnje u samom srcu evropskog projekta.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine, Sandra Dokić je izjavila da su preduzete konkretne mere kako bi se odgovorilo na sve izraženije klimatske izazove. Nakon podnošenja drugog Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC), istakla je da su ambicije u pogledu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte (GES) utrostručene, sa ciljem smanjenja od 33% do 2030. godine. Takođe je naglasila značaj Plana adaptacije, čiji je cilj pomaganje lokalnim samoupravama u suočavanju sa sve češćim prirodnim katastrofama. U tom kontekstu, precizirala je da Digitalni klimatski atlas predstavlja ključni alat koji omogućava lokalnim samoupravama da koriste precizne podatke kako bi ojačale svoju otpornost. Govoreći o emisijama GES, državna sekretarka je podsetila da dodela GHG licenci omogućava kontrolu emisija, dok praćenje procesa pridruživanja EU osigurava usklađivanje sa sistemom trgovine emisijama koji se primenjuje u Evropskoj uniji. Izrazivši zadovoljstvo pozitivnom ocenom Poglavlja 27 u poslednjem izveštaju EU, upozorila je da ovo priznanje istovremeno nosi i veliku odgovornost, zahtevajući usvajanje novih propisa kako bi se obezbedilo kontinuirano usklađivanje sa evropskim standardima. Zaključila je da zaštita životne sredine počinje na lokalnom nivou i da je snažna podrška lokalnih samouprava ključna za uspeh ekoloških inicijativa.

Fransoa de la Morinjer, generalni direktor kompanije Veolia, izjavio je da Veolia u potpunosti podržava projekat EkoOpština i da se raduje doprinosu ovoj novoj ediciji. Istakao je važnost uključivanja i povezivanja civilnog društva, preduzeća i lokalnih samouprava, što su ključni elementi uspeha projekta. Dodao je da je održivo upravljanje otpadom složeno pitanje koje zahteva angažovanje svih relevantnih aktera, te je najavio da će 23. aprila biti organizovana poseta deponiji Vinča, koja će uslediti nakon seminara o upravljanju otpadom.

Miodrag Gluščević, programski direktor za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti SKGO je naglasio važnost direktne povezanosti između lokalnih samouprava, preduzeća i administracije, kako bi se obezbedila efikasna primena javnih politika. Istakao je da se klimatska pitanja prvenstveno moraju rešavati na lokalnom nivou i da je neophodno jačati kapacitete teritorijalnih administracija. Takođe je naglasio da će ovogodišnja edicija staviti poseban akcenat na participativnu demokratiju i uključivanje građana u procese donošenja odluka.

Vladan Ilić, Generalni direktor Saint-Gobain za Srbiju je izjavio da je njegova kompanija snažno posvećena smanjenju emisije GES. Naglasio je da su ciljevi kompanije Saint-Gobain i inicijative EkoOpština komplementarni, te je izrazio želju da se što veći broj opština i relevantnih aktera uključi u projekat.

Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj, NALED-a je podsetio da je NALED dugogodišnji partner projekta i da EkoOpština omogućava lokalnim samoupravama da predstave svoje investicije i primenjene nove tehnologije. Naglasio je značaj studijskih poseta na ovu temu i dodao da NALED pruža tehničku podršku Ministarstvu u razvoju regionalnih centara za upravljanje otpadom, u saradnji sa francuskim partnerima.

Nela Bojović, direktorka marketinga, Wiener Stadtische osiguranja je naglasila da je njena kompanija, kao sponzor urbane mobilnosti, finansirala stanice za bicikle u Nišu, Pirotu, Kruševcu i Bajinoj Basti, doprinoseći time smanjenju emisija GES i poboljšanju saobraćaja na lokalnom nivou. Takođe je istakla da saradnja sa lokalnim samoupravama prevazilazi ekološke aspekte, te je najavila da će Pirot i Kruševac ugostiti i druge projekte kao što su npr. izložbe.

Boris Živanović, direktor prodaje Decathlon Novi Beograd je podsetio da je Decathlon posvećen zaštiti životne sredine i da učešće u projektu EkoOpština omogućava edukaciju mladih o održivim praksama, poput energetske efikasnosti i reciklaže. Naglasio je da je cilj kompanije podsticanje donošenja odluka koje imaju dugoročan pozitivan uticaj na planetu.

Vladimir Vasiljević, direktor HUOT Srbija je podsetio da je HUOT partner projekta od prošle godine i da će ove godine to partnerstvo biti realizovano kroz organizaciju studijske posete za pobednike u kategoriji „voda“ u Nansiju, Francuska, kako bi posetili specijalizovane infrastrukturne objekte.

Fransoa Vins, zamenik direktora Francuske agencije za razvoj, istakao je da AFD već pet godina podržava modernizaciju lokalne infrastrukture u Srbiji. Naglasio je da opštine igraju ključnu ulogu u prostornom planiranju i ekonomskom razvoju, te da je u tom cilju AFD 2023. godine pokrenuo program LIID, koji je sufinansiran od strane Svetske banke i vredan 33 milijarde RSD. Takođe je skrenuo pažnju na brojne veze između EkoOpstina i LIID, naglasivši da su mnogi pobednici konkursa EkoOpština podneli veoma kvalitetne prijave za učešće u ovom programu.

Ekoopštinu je podržala Evropska unija u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiju“. Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom, uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.”