Donošenje Integrisanog plana naša obaveza prema budućim generacijama

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je da donošenje Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku treba da omogući da Srbija ima dovoljno energije i zdravu životnu sredinu i da predstavlja odgovornost i obavezu ne samo prema sadašnjim, već i prema budućim generacijama.

”Integrisani plan za klimu i energetiku je najvažniji dokument koji kao država treba da usvojimo u oblasti energetike. Ali, pre toga želimo da razgovaramo sa svima, ne samo sa domaćim i stranim institucijama, agencijama i preduzećima, već da imamo široki dijalog, kako bismo svi razumeli šta ovaj plan znači i zašto je važan. Mi smo na početku ovog procesa, ovo je tek početak rasprave, u kojem je politička podrška važna, ali je jednako važna podrška građana i privrede”, rekla je Mihajlovićeva na predstavljanju Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije do 2030, sa vizijom do 2050. godine.

Ona je naglasila da donošenje ovakvog dokumenta neće doneti političke poene političarima, ali da će doneti ogromne koristi državi u godinama ispred nas, kad postanu vidljivi rezultati ovog procesa.

”Na ovaj način pokazaćemo da smo odgovorni kao država, da možemo da se borimo za zdravu životnu sredinu, da imamo snagu za ozbiljne odluke i da budemo deo velikih promena koje se dešavaju u svetu. Plan podrazumeva da u svim segmentima donosimo odluke koje će omogućiti da 2030. godine imamo 40 odsto manju emisiju štetnih gasova nego 1990. godine, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije veće od 40 odsto. To znači da ćemo morati potpuno da promenimo način na koji proizvodimo električnu i toplotnu energiju, da povećavamo našu energetsku efikasnost i da polako izlazimo iz prljavih tehnologija i fosilnih goriva, ma koliko teške odluke bile ispred nas. Zelena tranzicija znači sigurnost u snabdevanju energijom, ali predstavlja i novi model rasta i razvoja, mogućnost za nova radna mesta, nove tehnologije, a da istovremeno imamo zdravu zemlju, čist vazduh i vodu“, dodala je ona.

Šef Delegacije EU u Republici Srbiji, Emanuele Žiofre, rekao je da Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije treba da postavi ambiciozne ciljeve za smanjenje gasova s efektom staklene bašte, brzu integraciju obnovljive energije, poput one iz vetra i sunca, i veću energetsku efikasnost do 2030. 

”Spremni smo da pomognemo oko energetske tranzicije i ambicioznih ciljeva razmenom tehničkih znanja, ali i finansijskom podrškom Evropske unije, bilo u vidu bespovratne pomoći, povoljnih zajmova i garancija ili mešovitih rešenja. Zajedno sa našim srpskim partnerima EU napreduje u diverzifikaciji energetskih izvora i ruta za snabdevanje. Pored tekućih radova na gasnom interkonektoru između Bugarske i Srbije, u pripremi je i nov interkonektor sa Severnom Makedonijom”, rekao je Žiofre.

“Nacionalni planovi za klimu i energetiku igraju ključnu ulogu u zajedničkim naporima Energetske zajednice za ostvarenje postavljenih ciljeva za 2030. godinu koji su dogovoreni početkom jula i mogu da pohvalim Srbiju za napredak koji je do sada ostvaren. Sada je vreme za napredak na sledeći nivo kroz konsultacije sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, kako bismo osigurali da planirane politike i mere usmeravaju postizanje dugoročnih ciljeva energetskih i klimatskih politika, i vodeći računa o tome da energetska tranzicija mora biti inkluzivna i socijalno pravedna”, rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Artur Lorkovski.