Upoznati nacionalne manjine sa predstojećim popisom stanovništva

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije, u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku, organizovalo je danas prvu od dve informativne radionice za članove nacionalnih saveta povodom predstojećeg popisa stanovništva, koji će biti održan od 1. do 31. oktobra.

Ministarka Gordana Čomić navela je da je resorno ministarstvo u susret prvom pravom evropskom popisu pokrenulo kampanje „Svi mi zajedno činimo Srbiju“ i „Slobodno se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti“.

Želimo da nacionalni saveti pruže detaljne informacije svim pripadnicima nacionalnih manjina o tome da se popis obavlja na njihovom maternjem jeziku sa popisivačem iz njihove sredine, da nisu potrebne lične karte, ni pasoši, da mogu da navedu ko je sve u domaćinstvu iako nije tu, ako su privremeno odsutni, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, cilj je da u skladu sa evropskom statistikom i pravilima i integrisani u evropski statistički prostor pokažemo da svi zajedno činimo Srbiju – i većinski narodi i dagocene manjinske zajednice.

To nisu brojke, već osnov za manjinske politike i finansiranje, kao i za bilo kakve zahteve koje zajednice imaju prema Ministarstvu, podvukla je Čomić i dodala da se taj prvi pravi evropski popis zbog pandemije održava sa kašnjenjem od skoro dve godine, kao i da ga finansira EU.

U Srbiji, kako je naglasila, postoje 23 nacionale manjine, s tim što su popis i formulari omogućeni na svim jezicima, a kampanja će biti sprovedena na 13 zvaničnih jezika.

Nije svejedno kada pravite politike na osnovu toga da li Roma ima 140.000 ili 300.000, da li je Rusina 15.000 ili 22.000. Na osnovu broja ljudi planiramo unapređenje kvaliteta njihovog života, a ujedno se i upoznajemo sa tim kakva je infrastruktura obrazovanja, informisanja, upotrebe službenog jezika i da li svi pripadnici manjina vidljivo imaju ostvareno to pravo, navela je ministarka.

Takođe, kako je dodala, brojke su važne, između ostalog i zbog predstojećih izbora za nacionalne savete.

Prvi preliminarni nezvanični podaci popisa biće poznati u januaru 2023. godine, a u junu možda nezvanični segmentirani podaci, ukazala je ona i napomenula da će izbori za nacionalne savete ove jeseni biti održani po prošlom popisu, a tek 2026. godine po podacima sa popisa 2022. godine.

Današnjoj radionici prisustvuju predstavnici 11 od 23 manjine, odnosno  predstavnici nacionalnih saveta mađarske, rusinske, romske, bošnjačke, grčke, egipatske, nemačke, češke, aškalijske, poljske nacionalne manjine, kao i Izvršnog odbora Saveza jevrejskih opština Srbije.

Predsednik Nacionalnog saveta egipatske nacionalne manjine Emin Zejnulahu naglasio je da je popis važan kako bi se utvrdio stvaran broj Egipćana, kojih je između 10.000 i 15.000.

Predsednik Nacionalnog saveta Roma Dalibor Nakić naveo je da u Srbiji zvanično ima 147.000 Roma, ali po procenama ih ima približno 600.000.

Očekujemo da se pokaže realna slika i da se što više Roma slobodno izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti, što je važno i zbog socijalnih politika koje će Vlada definisati, jer ona ne može biti ista ako nas je 2,1 odsto ili ako se ispostavi znatno više, objasnio je Nakić.

Finasijska podrška za sprovođenje radionica obezbeđena je u okviru projekta „Podrška jačanju vladavine prava u Republici Srbiji“, koji finansiraju EU, nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i Austrijska razvojna saradnja (ADC).

Cilj informativnih radionica je da učesnici stečena znanja prenesu drugim članovima, članovima odbora nacionalnih saveta, udruženjima koja se bave očuvanjem i zaštitom prava nacionalnih manjina, kao i što većem broju pripadnika svoje nacionalne zajednice.