Kretanje inflacije u junu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u junu na mesečnom nivou iznosila 1,6%, dok je u odnosu na jun 2021. iznosila 11,9%. Ubrzanje međugodišnje inflacije sa 10,4% u maju na 11,9% u junu vođeno je nešto višim rastom cena hrane i energenata od očekivanog, pri čemu se doprinos ovih komponenata ukupnoj inflaciji i dalje kreće oko 70%. S druge strane, međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri, i dalje je znatno niža od ukupne i u junu je iznosila 6,7%.

Polovina mesečne inflacije u junu od 1,6% posledica je rasta cena hrane (2,3%), dok je druga polovina posledica rasta cena energenata (2,7%) i rasta cena u okviru bazne inflacije (0,9%).

U okviru cena hrane, rast cena prerađene hrane iznosio je 1,9%, što je nešto sporiji tempo nego maju (2,3%). Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u junu bile više za 15,4%, a cene neprerađene hrane za 25,4%. Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane.

Kretanje cena energenata je najvećim delom bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na cene naftnih derivata na domaćem tržištu, čiji je rast cena u junu iznosio 4,7%.

Pod uticajem snažnijih troškovnih pritisaka i veće uvozne inflacije, u junu je nastavljen i rast bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), pri čemu je taj rast bio manji od očekivanog. Bazna inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou i u odnosu na ukupnu inflaciju i u odnosu na baznu inflaciju u pojedinim zemljama srednje i jugoistočne Evrope. Tome je nastavila da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja. Smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja avgusta 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih, kao i odluka o ograničavanju cena pojedinih životnih namirnica.

Prema projekciji Narodne banke Srbije iz majskog Izveštaja o inflaciji, s dolaskom nove poljoprivredne sezone (pod pretpostavkom da se ne ponovi prošlogodišnja suša), inflacija bi od avgusta ove godine trebalo da ima opadajuću putanju. U granice inflacionog cilja, koji iznosi 3 ± 1,5%, inflacija će se najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije (koji se odnosi na naredne dve godine), saopšteno je iz Kabineta guvernera.