Otvoren paviljon Srbije na izložbi Trijenala u Milanu

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković otvorila je danas paviljon Srbije na 23. međunarodnoj izložbi Trijenala u Milanu.

Gojković je tom prilikom istakla da naša zemlja ovim nastupom, uz eminentne svetske umetnike iz više od 40 zemalja sveta, daje podsticaj daljem razvoju domaćeg stvaralaštva i njegovoj svetskoj promociji, kao i jačanju međunarodne saradnje u oblasti kulture.

Potpredsednica Vlade je ocenila da Srbija ima bogatu tradiciju i veoma živu i dinamičnu scenu kada je reč o primenjenoj umetnosti.

Ona je istakla da je projekat „Beskonačnost strukture“ autora Ivana Mangova suštinski odgovorio na temu ovogodišnjeg Trijenala spajanjem savremene umetnosti sa motivima iz srpskog srednjovekovnog manastira Hopovo na Fruškoj gori.

Kombinacijom i prožimanjem vrednosti i stavova iz prošlosti, sadašnjosti i projektovane budućnosti, svaki pojedinac može da stvori svoje viđenje univerzalnih zakona koji određuju odnos prema nepoznatom, naglasila je potpredsednica Vlade.

Gojković je napomenula da je Srbija zemlja u kojoj umetnost prati savremene trendove i tokove i da o tome govori i ova izložba, koja se savršeno uklapa u stogodišnju ideju vodilju Trijenala – pronalaženje proširenih i inovativnih načina razmišljanja, uz spajanje iskustava različitih kultura i jezika, zbog čega verujem da će nastup Srbije biti veoma zapažen.

Autor projekta Ivan Mangov objasnio je da su uzbudljivoj temi Trijenala, suočavanju sa nepoznatim, pristupili kroz istraživanje ornamenta srpskih srednjovekovnih fresaka i da su večne motive izvanredne lepote i jednostavnosti, koji pripadaju proširenom pojmu „svetske tradicije”, odabrali da nas vode ka nepoznatom, budući da i sami tom svetu barem delimično pripadaju.

Ornamente smo, kako je objasnio, istraživali putem različitih medija: slikarstva, keramike, digitalne umetnosti i muzike, kreirajući jedinstvenu celinu i celovit doživljaj.

Kako srednjovekovni ornament nastaje kao prateći sadržaj na marginama većih likovnih kompozicija, on je prostor umetničke slobode i njene materijalizacije. Kroz ornament je ostvarena i artikulisana potreba za stvaranjem simbola, koji će zatim kroz ponavljanje postati deo beskonačne strukture, rekao je Mangov.

On je ukazao na to da je srpski paviljon izuzetno ocenjen i izdvojen kao jedan od najboljih, iako Trijenale u Milanu nije takmičarskog karaktera.

Komesarka izložbe Biljana Jotić rekla je da je „Infinity of Structure“ antropološka vizija savremene umetnosti koja ima za cilj da istraži ljudski odnos sa nepoznatim kroz urođenu potrebu za stvaranjem simbola koji prevazilazi vreme.

Neophodna je hrabrost ući u polje nepoznatog. U tom delu možemo prepoznati snagu umetnosti koja nas poziva da zađemo u prostor otvorene komunikacije u paviljonu koji ispunja beskonačnost strukture i doživimo umeće, poručila je Jotić.