Za polovinu objekata u Srbiji ne zna se ko je vlasnik! Kako korupciji stati na put

Promet nekretninama u Srbiji regulisan je sa čak 53 zakona, što dovodi do toga da se za oko pet miliona objekata ne može utvrditi ko je vlasnik. Praktično skoro polovina objekata nije upisana u državni registar odnosno u Katastar, a njima je moguće trgovati, tvrde u Republičkom geodetskom zavodu, dodajući da takvo stanje otvara prostor za korupciju širom resornog sistema, piše Blic.

- Danas je praktično dozvoljen promet neuknjiženih nekretnina, što u prevodu znači da je moguće postati vlasnik nekretnine koja nije upisana u državni registar. Vlasnik nekretnine možete postati i ako je dobijete na lutriji, i na poklon, i kao nasleđe... Mnogo je primera i da je neko vlasnik dela zgrade ili cele zgrade, da izdaje stanove, a da zvanično kao vlasnik nije upisan u katastar.

Red u administraciji upravljanja nekretninama praktično bi stao na put mnogim aktivnostima koje u redovnim okolnostima ne bi trebalo da funkcionišu. Stanja koja nastaju kao posledica mogu recimo da koriste državni funkcioneri koji su u obavezi da Agenciji za borbu protiv korupcije dostavljaju izveštaje o svojoj imovini. Oni praktično svoju imovinu, koju su kupili kao neuknjiženu, mogu da prikriju i da je ne prijave.

- Ne može katastar da knjiži one koji nemaju podobnu dokumentaciju nego se mora omogućiti ljudima da pribave minimum potrebne dokumentacije. Lokalna samouprava i oni koji donose planska ili bilo koja dokumenta, jednostavno moraju da funkcionišu. Svaka investicija i svako trgovanje uključuje rizik, tako da uvek treba da izvršite sopstveno istraživaje pre donošenja odluka. Ne preporučujemo ulaganje novca koji ne možete priuštiti da izgubite - kažu u RGZ.

Rešenje je, kako navode, da se krene u borbu protiv korupcije i da postane pravilo da vlasnik imovine možete postati samo upisom u državni registar.

- Obaveza svih nadležnih u sistemu je da kada se utvrdi vlasništvo to i prosledi u državni registar kako bi svi imali uvid i u državni registar i u stanje nad vlasništvom nad imovinom i tek tako transprentno možemo da kažemo da se borimo protiv korupcije - navode u RGZ.

Srpski katastar u UN bio je, inače, jedan od tri katastarske prakse koje su promovisane za primere dobre prakse, pored Australije i Singapura.

Katastar je, inače, javna knjiga koja je osnovna evidencija nepokretnosti i prava na njima. Sadrži podatke o zemljištu (naziv katastarske opštine, broj, oblik, površina, način korišćenja, bonitet, katastarska klasa i katastarski prihod katastarske parcele), zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama, posebnim delovima zgrada i drugim građevinskim objektima (položaj, oblik, površina, način korišćenja, spratnost i prostorija), kao i podatke o pravima na njima i nosiocima tih prava, teretima i ograničenjima.

Katastar je danas uspostavljen na celoj teritoriji Republike Srbije i jedini je postojeći registar koji evidentira kako fizičke karakteristike nepokretnosti, tako i prava svojine na takvim nepokretnostima.