Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je dodatno usporila i u avgustu je iznosila 11,5%, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, pri čemu je avgustovski podatak nešto niži u odnosu na projekciju iz Izveštaja o inflaciji. Usporavanje inflacije u najvećoj meri je rezultat usporavanja rasta cena hrane i u manjoj meri cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta).
Kada je reč o mesečnoj inflaciji, ona je u avgustu iznosila 0,4%, što je znatno manje od prosečne mesečne inflacije u prvoj polovini godine (1,0%). Mesečnu dinamiku rasta inflacije obeležile su više cene naftnih derivata i u manjoj meri rast cena u okviru bazne inflacije.
Cene hrane i bezalkoholnih pića u padu su drugi mesec zaredom. U avgustu su, u odnosu na jul, cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku bile niže za 0,5%. U okviru toga, cene neprerađene hrane, vođene pre svega nižim cenama svežeg povrća, zabeležile su mesečni pad od 1,9%. Rast cena prerađene hrane u avgustu imao je istu dinamiku kao i u julu (0,2%), uz niže cene mleka i mlečnih prerađevina, kao i ulja i masti. Usporavanje rasta cena prerađene hrane poslednja dva meseca ukazuje na činjenicu da su se smanjili troškovni pritisci na tržištu osnovnih životnih namirnica. U prilog tome govori i kretanje cena proizvođača prehrambenih proizvoda, koje su od početka godine zaključno sa avgustom smanjene za 1,4%.
Cene energenata su, pod uticajem pomenutog poskupljenja naftnih derivata, u proseku porasle za 2,3%. Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u avgustu našao se na nivou od 9,0%, pri čemu cene naftnih derivata i dalje doprinose usporavanju ukupne međugodišnje inflacije, ali u manjoj meri nego prethodnih meseci.
Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, u skladu sa očekivanjima, u avgustu su porasle za 0,4%, čemu je u najvećoj meri doprineo rast cena komunalnih usluga i sezonski rast cena udžbenika i školskog pribora. Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija je dodatno usporila na 9,1%.
Prema aktuelnoj projekciji, međugodišnja inflacija će nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko 1 procentni poen, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko 8%. Na takvo kretanje inflacije uticaće i slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, kao i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u drugom tromesečju 2024. doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.