Kretanje inflacije u avgustu

Međugodišnja inflacija u Srbiji u avgustu je iznosila 13,2%, od čega je oko 70% doprinosa i dalje posledica rasta cena hrane i energenata. Međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri, i dalje je znatno niža od ukupne i u avgustu je iznosila 7,9%.

Na mesečni rast cena od 1,2% najviše su uticale cene neprerađene i prerađene hrane, dok su u manjoj meri doprineli i rast cena u okviru bazne inflacije i cena dela energenata. Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u avgustu je iznosio 0,7%. S druge strane, pad cena na mesečnom nivou od 5,2% zabeležen je kod derivata nafte, što predstavlja njihovo prvo pojeftinjenje na mesečnom nivou od početka godine.

Rast cena prerađene hrane u avgustu u odnosu na jul je iznosio 1,7%, što je slično dinamici mesečnog rasta ovih cena u periodu mart-jul. U uslovima i dalje visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše, kako na domaćem tržištu, tako i u većem delu Evrope, cene prerađene hrane su u avgustu, u odnosu na isti mesec prethodne godine, bile više za 19,0%. Cene neprerađene hrane su u avgustu zabeležile mesečni rast  od 4,1%, dok su u odnosu na isti mesec prethodne godine bile više za 23,0%.  

Pod uticajem i dalje snažnih troškovnih pritisaka i veće uvozne inflacije, u avgustu je nastavljen i rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta). Ipak, bazna inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou i u odnosu na ukupnu inflaciju, kao i u odnosu na baznu inflaciju u pojedinim zemljama centralne i jugoistočne Evrope. Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se kreću u granicama cilja.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.