Zašto relativna stabilnost deviznog kursa nije fiksni kurs

Relativna stabilnost kursa dinara prema evru jeste odlika Narodne banke Srbije u protekloj deceniji. Međutim, ona nikako ne znači fiksiranje kursa koje podrazumeva da se održava stalno ista vrednost lokalne valute za neku odabranu stranu valutu, kakav je slučaj u zemljama koje primenjuju valutni odbor kao režim deviznog kursa, saopšteno je iz Kabineta guvernera NBS.

Narodna banka Srbije oglasila se povodom ponovnih izjava pojedinih ekonomista da se u Srbiji sprovodi de facto fiksni kurs. U saopštenju se navodi da Narodna banka Srbije želi da ukaže da takve izjave nisu istinite niti imaju svoje utemeljenje, a mogu biti opasne u smislu formiranja nerealnih očekivanja javnosti.
 
Po ko zna koji put ukazujemo da je praksa, ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama u razvoju, koje se suočavaju sa podignutim stepenom vezanosti novčanih tokova za repernu stranu valutu (dolarizovanosti, odnosno evroizovanosti domaće ekonomije) pokazala da je relativna stabilnost lokalne valute ključ finansijske i ekonomske stabilnosti zemlje i da povećana volatilnost deviznog kursa, kao automatskog stabilizatora platnobilansnih kretanja u takvom ambijentu nema svoje uporište. Nema  ga, jer kako smo imali prilike da vidimo kada se politika fluktuacija sprovodila pre 2012. godine, mnogi ekonomski parametri zemlje su pogoršani i bilo je potrebno vreme da se stabilnost ponovo uspostavi, a zatim i održi.
 
Relativna stabilnost dinara prema evru predstavlja nominalno sidro stabilnosti inflacije, kako u proteklom periodu od osam godina (od jeseni 2013. sve do druge polovine 2021. godine), tako i tokom aktuelnog perioda globalno povećane inflacije, jer sprečava njen intenzivniji i rasporostranjeniji rast i time ima koristi za čitavu domaću ekonomiju (a svedoci smo da su i države regiona u ambijentu pojačanih inflatornih pritisaka posegle za očuvanjem stabilnost na sopstvenim deviznim tržištima). Dodatno, ponovićemo se i u konstataciji da je relativna stabilnost dinara prema evru omogućila i rešavanje brojnih nasleđenih problema, jer je otvorila prostor kako za sprovođenje uspešne fiskalne konsolidacije, tako i za rešavanje pitanja problematičnih kredita koji su, opterećujući banke, znatno usporavale kreditnu aktivnost i privredni rast. Na sve to, izvesnost poslovanja domaće privrede, smanjenje opterećenosti kursnim razlikama, omogućavanje povoljnijih uslova finansiranja, vraćanje poverenja u štednju u domaćoj valuti i posledičan rast dinarizacije domaćeg finansijskog sistema rezultat su na koji smo ponosni.
 
Međutim, jednako važno je napomenuti, da iako Narodna banka Srbije neće odustati od svog smera očuvanja relativne stabilnosti, ona ne primenjuje režim fiksnog deviznog kursa. Za razliku od tog režima koji podrazumeva svakodnevne intervencije centralne monetarne vlasti kako bi se vrednost valute održala na unapred određenom nivou, u Srbiji to nije slučaj. Režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa, koji omogućava njegovu relativnu stabilnost, pa i u periodima pojačane neizvesnosti njegovu izraženiju stabilnost (ne i fiksiranost na određenom nivou), daje i fleksibilnost da se, ukoliko takvi periodi naiđu, izvrši blago prilagođavanje vrednosti lokalne valute prema repernoj stranoj valuti, a bez promene režima deviznog kursa. Takođe, rizik od spekulativnih napada na valutu, pre svega velikih stranih investitora, u aktuelnom režimu deviznog kursa značajno je manji nego u ambijentu fiksnog deviznog kursa i otvorenosti kako za strane direktne, tako i portfolio investicije, što Srbija jeste. 
 
Konačno, želimo da podvučemo još jednom netačnost izjava poput onih koje aludiraju na to da je Srbija relativnom stabilnošću kursa (što nazivaju de facto fiksnim kursom) uvezla stabilnost inflacije iz Evrope, a sada nažalost uvozi baš zbog te stabilnosti i visoku inflaciju iz evrozone. Upravo stabilnost kursa u aktuelnom ambijentu pojačanih globalnih pritisaka koristi domaćoj ekonomiji da onda kada ceo svet uvozi visoku inflaciju, ona u Srbiji ne bude još viša: Sada se ne suočavamo sa efektom koji je postojao pre 2012. a kada su na uvoznu inflaciju, koja je bila niža od sadašnje, upravo visoke oscilacije kursa činile da domaća inflacija bude znatno viša nego u zemljama evrozone i zemljama okruženja.