Većina nezaposlenih u Srbiji posao traži duže od godinu dana

Stopa nezaposlenosti u Srbiji 2021. godine iznosila je 11 odsto što je trend poboljšanja u odnosu na prethodnih 10 godina. Smanjenje nezaposlenosti otvorilo je novi izazov - učešće ranjivih društvenih grupa koje odlikuje teža zapošljivost postalo je mnogo veće i većina nezaposlenih posao traži duže od godinu dana.

Radi rešavanja problema Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u okvru Nemačke razvojne saradnje, a u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje realizuju programe u oblasti zapošljavanja usmerene na osetljive društvene grupe i teže zapošljive, koje su u i dugoročno nezaposlene.

Čak 64 odsto osoba na evidenciji nezaposlenih NSZ spada u kategoriju dugoročno nezaposlenih, odnosno u one koje traže posao duže od godinu dana. Više od polovine čine žene i njihovo učešće konstantno raste - 2019. godine iznosilo je 54,7 odsto, a 2021. čak 56 odsto. Udeo nezaposlenih starijih od 50 godina u poslednje dve godine porastao je sa 34 na 37 odsto, dok je kod mladih ostao na 20 odsto. Kada je reč o obrazovnoj strukturi, više od trećine nezaposlenih u 2021. godini bilo je bez kvalifikacija ili niskokvalifikovano, odnosno nema srednju školu. U ovoj grupi najveći udeo čine osobe koje su nezaposlene duže od dve godine

Strategija zapošljavanja Srbije predviđa intenziviranje podrške onim nezaposlenima koji spadaju u kategoriju teže zapošljivih lica koja zbog svojih karakteristika imaju veći rizik od dugoročne nezaposlenosti. Osim navedenih grupa, strategija kao teže zapošljive prepoznaje osobe sa invaliditetom, pripadnike romske nacionalne manjine, ali i druge osetljive društvene grupe radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, viškovi zaposlenih, , interno raseljena lica, izbegla lica, žrtve porodičnog nasilja/trgovine ljudima, samohrani roditelji i dr.

„Analiza GIZ i NZS pokazala je da je najozbiljnija barijera zbog koje nezaposleni ne uspevaju da pronađu posao u periodu dužem od 12 meseci svakako je nizak obrazovni nivo, nizak nivo veština (uključujući i socijalne), kao i nedostatak prethodnog radnog iskustva najčešće kod mladih. Takođe, pokazala je da postoji prikrivena diskriminacija poslodavaca vezana za godine kod starijih osoba, dok su žene često onemogućene ili demotivisane da aktivnije traže zaposlenje zbog obaveze čuvanja dece ili drugih osoba iz domaćinstva. U manjim sredinama, prigradskim i ruralnim nedostatak linija javnog prevoza prepreka je za osobe da se uključuju u obuke i zaposlenje. Socijalna davanja, posebno novčana socijalna pomoć, na jedan broj osoba deluje destimulišuće i na izvestan način predstavlja prepreku za njihovu radnu aktivaciju. Dodatno, kod dugoročno nezaposlenih, posebno ako su u tom statusu duže, vremenom rastu i barijere za zapošljavanje. Javljaju se psihološki problemi, gubitak samopouzdanja i samopoštovanja, motivacije, dolazi do gubitka i zastarevanja kako znanja i veština tako i prethodnog radnog iskustva“, objašnjava Aleksandra Lakićević, projektna menadžerka GIZ.

GIZ u okviru programa “Migracije za razvoj” (PME) osnažuje kapacitete Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) kako bi mogli zajedno da odgovore na ove izazove i strateške ciljeve, ponude adekvatnije, kvalitetnije i, dostupnije mere podrške zapošljavanju.

„NSZ podržavamo u digitalizaciji usluga. Sproveli smo prvi nacionalni virtuelni sajam zapošljavanja i sada radimo sa na izradi IT platforme NSZ za virtuelne sajmove zapošljavanja. Zajedno sa NSZ za korisnike usluga NSZ smo ponudili kurs za knjigovodstvo prvi put u on-line okruženju. Podržali smo NSZ da digitalizuje svoje dve obuke, „Obuka za aktivno traženje posla“ i obuka „Put do uspešnog preduzetnika” dostupne su i onlajn, a omogućili smo i njihov prevod na romski jezik”, kaže Lakićević.

U skladu sa strateškim ciljem jačanja lokalne politike zapošljavanja GIZ saradnje podržava Ministarstvo u pilotiranje inovativnih rešenja za zapošljavanje na lokalnom nivou. Ovo pre svega podrazumeva podršku lokalnim samoupravama da unaprede načine, kvalitet ponude i dostupnost ponude i podrške za zapošljavanje kroz međusektorsku saradnju.

GIZ takođe u saradnji sa organizacijama civilnog društva i podržava najrazličitije mere i usluge za podrške povratnicima i lokalnom stanovništvu, od informisanje i savetovanja, obuka, podrška u zapošljavanju i samozapošljavanju, kao i psiho-socijalna podrška, koja uključuje podršku i napredovanje kroz školovanje, podršku uslova stanovanja, pravnu podršku itd..