Više od 90% žena na selu nema ni metar zemljišta u svom vlasništvu

Položaj žena na selu nije se poboljšao srazmerno sa drugim stvarima koje su se popravile u društvu, već je sa napuštanjem i nedovoljnim ulaganjima u ruralna područja postao kompleksniji i teži. Sistemska rešenja za njihovo osnaživanje i reakcija države i Evropske unije neophodni su, kako bi se ženama pružila stabilnost, podsticaj i osećaj sigurnosti, zaključak je konferencije „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“.

Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović istakla je da je neophodno donošenje akcionog plana za osnaživanje žena, kako bi svi resorni organi i organizacije koje na tome rade, bile brže i efikasnije. - Mnogo je žena kojima treba nada, podrška da krenu na put osamostaljivanja i dolaska do posla. Trenutno je 92% žena u ruralnim područjima koje nemaju niti jedan metar zemljišta u svom vlasništvu. Naš zadatak je da ih podržimo i da u toj podršci budemo efikasniji i brži– rekla je Mihajlović.  

Kroz projekat „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“, koji sprovodi Etno mreža, uz finansijsku podršku međunarodne organizacije UN Women, sprovedene su konkretne mere podrške ženama koje se bave starim zanatima u Beloj Palanci, Pirotu, Knjaževcu, Sremskoj Mitrovici, Inđiji, Odžacima i Somboru, sa ciljem da se one omasove i primene i u drugim sredinama. 
–Radili smo na edukaciji, otvaranju prostora i stvaranju drugih uslova za rad, organizaciji obuka i tkačkih kolonija. Povezivali smo kreativnost i ekonomiju, tradiciju i očuvanje života na selu. Statistike pokazuju da je položaj žena nepovoljniji u svim oblastima, zbog čega moramo da nastavimo sa direktnim merama podrške – istakla je direktorka kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović.
Predsednica Etno mreže Violeta Jovanović zaključila je da mere koje su istaknute kao primeri dobre prakse treba da se primene i u drugim sredinama, ali i da prerastu u stalne programe podrške kroz rodno budžetiranje i primenu Zakona o socijalnom preduzetništvu.

Na konferenciji su navedeni i primeri dobre prakse. Grad Sombor je raspisao prvi konkurs o dodeli sredstava za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicija. Grad Pirot jepredvideo sredstva u budžetu 2023.za podršku i zapošljavanje tkalja koje se bave pirotskim ćilimarstvom i organizovao prvi festival pirotskog ćilima. Grad Sremska Mitrovica je uključio rukotvorine u ponudu novootvorenog turističkog centra. Opština Inđija je pokrenuli koloniju zlatoveza i uključili lokalno udruženje i tekstilnu školu u kreativne radionice za decu i mlade i izradu odora za Keltsko selu. Opština Knjaževac je obezbedila prodajni prostor u pešačkoj zoni za udruženje Etno centar. Opština Bela Palanka je pokrenula projekat za opremanje zanatlijskog sokačeta i završila prvu fazu.