Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković predvodio je državnu komemorativnu svečanost povodom obeležavanja 107-godišnjice iskrcavanja srpske vojske na jonska ostrva Krf i Vido.
Sajt Vlade Srbije prenosi u celini govor ministra Selakovića, nakon odavanja počasti i polaganja venaca kod Spomen-kosturnice na ostrvu Vido:
„Evo nas na mestu na kome ne postoji Srbin koji može da govori zdravorazumno, a da mu ne proradi osećanje i ne poklekne suza i srce. Evo nas na ostrvu smrti, ostrvu Vidu, nedaleko od ostrva Krfa, za nas Srbe ostrva spasa.
Ovde smo da obeležimo 107-godišnjicu iskrcavanja srpske vojske i setimo se te, po mnogo čemu jedinstvene i kobne, mučeničke ali slavne, 1916. godine. Bila je to godina koja je prkosila razumu, bila je to godina koja je prkosila istoriji, bila je to godina koja je prkosila Gospodu Bogu. U toj godini jednom narodu u Evropi dogodile su se stvari koje se nisu od biblijskih vremena dogodile nikome.
Iz krajeva gde žive Srbi, a reke se ulivaju u Jadransko, Egejsko i Crno more, ali te 1916. godine prvi put u istoriji sve srpske reke ulile su se ovde u Jonsko more. Ulile su se kroz Dunavsku, Drinsku, Timočku, Moravsku, Šumadijsku, Vardarsku diviziju, ulile su se kroz Užičku vojsku, ulile su se dobrom voljom braće sa Morače, Zete i Tare.
Cela jedna država, na čelu sa kraljem, vladom, parlamentom, preživelom vojskom i delom naroda, preživela albanske gudure i močvare duž jadranske obale, sjatila se ovde. Došla u potrazi za parčetom zemlje pod nebom da uhvati vazduha i vrati se u život.
I kada su došli ovde, opet se desilo nešto što se na Krfu i Vidu dešava tek svake, u to vreme petnaeste, dvadesete godine, temperature su bile ispod nule, vejao je sneg, padala je ledena kiša, sačekao ih je ledeni tuš sa neba.
I baš tada kada se mislilo da je kraj, kada je izgledalo da se sve urotilo protiv našeg srpskog naroda, krenulo je da greje sunce iz tople krfske duše. Krfljanke i Krfljani, koji pamte milenijumima dugu istoriju svoga ostrva, na kome nema evropske imperijalne sile koja nije boravila, doživeli su da na njihovo ostrvo dođe vojska, ne da tlači i porobljava, već da zatraži bratsku ljubav, utehu i mesto za oporavak.
Evo nas na mestu gde je udaren pečat srpsko-grčkog bratstva, zaliven kostima i krvlju desetina hiljada najboljih srpskih sinova, koji nisu uspeli da dočekaju trenutak vaskrsa, koji su ovde stali i zahvaljujući kojima smo ovo ostrvo tada prozvali ,,Ostrvo smrti”.
Došli smo danas da posetimo naše dedove i pradedove, one koji nisu dočekali da dobiju svoje potomstvo, one koji nisu dočekali da vide sunce slobode, one koji nisu ponovo poljubili rodnu grudu i ostali su ovde, ne da bi bili zaboravljeni, već da bismo ih se sećali, da bismo na njihovoj žrtvi podizali našu Srbiju, podizali naš srpski narod, slavili slobodu, cenili je znajući koliko je skupo plaćena.
Došli smo da vam upalimo voštanicu, da se pomolimo za vaše duše i zamolimo vas da se Gospodu molite za Srbiju i srpski narod gde god on živeo. Došli smo da vam kažemo da Srbija stoji uspravno, da je vode hrabri i čestiti ljudi kojima biste se ponosili, da se bori da sačuva mir i da ne da da padnete u zaborav.
Došli smo slavni preci naši, da se u ime predsednika Srbije, Vlade Srbije i srpskog naroda iz Srbije i Srpske, iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, iz svih krajeva gde živi, zahvalimo našim sestrama i braći, našoj gradonačelnici Krfa i njenim saradnicima na tome što čuvaju ovo srpsko svetilište.
I došli smo da kažemo i najavimo da ćemo prvi put posle 1936. godine, kada je naša država tada po drugim imenom podigla ovaj monumentalni mauzolej, već od oktobra meseca kao Vlada Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja poslati tim kome smo obezbedili sredstva da uradi projekat i da sledeće godine, uz Božju pomoć, uz podršku naših prijatelja sa Krfa i iz Grčke, krenemo u veliku, temeljnu obnovu mauzoleja na ostrvu Vido.
U slavu srpskih junaka i mučenika da se nikada ne zaboravi, živela Srbija, živeo srpski narod i živelo srpsko-grčko bratstvo”, naveo je Selaković, koji je položio venac u „Plavu grobnicu”.