Vinča će biti evropski i svetski centar za izučavanje neolita

Decenijama zapušteno nalazište Vinča–Belo Brdo posle uređenja postaće evropski i svetski centar za izučavanje neolita, izjavila je predsednika Vlade Srbije Ana Brnabić, naglasivši da se radi i na tome da se ono nađe na Uneskovoj listi.

Brnabić je na konferenciji za novinare u Vladi, na kojoj je prisustvovao i ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, istakla da će radovi na sanciji klizišta na tom arheološkom nalazištu trajati do marta sledeće godine, uz napomenu da je na međunarodnom arhitektonsko-urbanističkom konkursu za uređenje neolitskog lokaliteta pobedio domaći projekat studija AKVS Arkitekčr.

Prema njenim rečima, tokom protekle dve decenije je dozvoljeno da se 7.500 godina staro nasleđe iz godine u godinu obrušava u Dunav i da se polako gubi deo arheološkog nasleđa od neprocenjive vrednosti, a da je tek pre nekoliko godina počelo da se razmišlja da je neohodna sanacija klizišta i čišćenje prostora od nelegalne gradnje.

Premijerka je rekla da će uređenje nalazišta u Vinči koštati oko tri miliona evra što je ocenila kao ulaganje koje dugujemo generacijama koje dolaze.

Tokom 2023. godine ćemo početi da radimo rekonstrukciju kanalizacione mreže i drenaže u sklopu sanacije klizišta, pri čemu će Grocka imati novu kanalizacionu mrežu i mnogo bolje snabdevanje vodom, najavila je premijerka.

Brnabić je napomenula da će biti napravljen kompleks koji će unaprediti lepotu života u tom mestu, sa velikim parkom i biciklističkom stazom, kao i vizitorskim centrom na samom nalazištu, što će sve usloviti da Grocka postane potpuno drugačije mesto za život - jedno od najvrednijih i najlepših.

Ona je ukazala i na to da se krenulo sa uklanjanjem nelegalno podignutih objekata na nalazištu, dodavši da će se ekspoze o radu nove vlade značajnim delom baviti projektom Vinča - Belo Brdo, ali i da je neohodno završiti i rad na Medijani u Nišu, i iskoristiti sav potencijal tvrđave u Kraljevu i Caričinog grada.

Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Dubravka Đukanović je rekla da se stvaraju uslovi da Vinča, nakon više od 100 godina i više decenija zanemarivanja, dođe na evropsku istraživačku mapu i na kulturno-turističke rute.

Prema njenim rečima, projektom sanacije klizišta predviđeno je da nalazište bude šipovima utvrđeno prema obali Dunava, a u toku je završna faza tendera za izvođače.

Đukanović je navela da je za taj projekat izdvojeno 141 milion  dinara iz budžeta, a iz donacije Ambasadorskog fonda SAD 475.000 dolara.

Drugi projekat u okviru zaštite nalazišta je izrada drenažnog kanala oko čitavog nalazišta, koji će biti deo budućeg sistema fekalne i atmosferske kanalizacije, što će biti realizovano kroz investicije Grada Beograda, rekla je Đukanović.

Ona je istakla da sistemsko planiranje i uređenje arheološkog lokaliteta podrazumeva elemente u očuvanju nasleđa, naučnom istraživanju i turizmu, i dodala da je na međunarodnom konkursu prijavljeno 12 rešenja, od kojih je prvonagrađeno na najbolji način tretiralo ceo prostor nalazišta.

Arhitekta Anđela Karabašević je, predstavljajući odabrani projekat studija AKVS Arkitekčr, istakla da su bili veliki izazovi i odgovornost prema tlu koje čuva osam milenijuma tragova razvoja civilizacije.

Arhitektura mora biti nežna suptilna i poštovati tlo. Svi objekti u planiranom arheološkom parku, staze, platforme, su odignute od tla na tačkastim osloncima. Umesto izlaganja pojedinačnih artefakata probali smo napraviti celokupan osećaj neolitskog života upotrebom neolitskih tradicionalnih tehnika gradnje i upotrebe drveta, trske, platna i pečene zemlje, navela je Karabašević.

Prema njenim rečima, pošto je veći deo nalazišta neistražen planirani su lako sklopivi elementi koji će budućim istraživanjima lako odgovarati, a staze i platforme će služiti za istrazivače kao i za kretanje posetilaca.

Jedan od najdominantnijih objekata je vizitorski centar na 100 tačaka oslonaca sa velikim trščanim krovom. Na njemu je velika panoramska terasa sa pogledom ka čitavom parku i Dunavu. Arheološki park čine sedam lebdećih drvenih pasarela i grupacije platnenih streha sa tematskim izložbama, rekla je Karabašević.

Ona je najavila da će naučno-istraživački centar biti malo dalje od ostatka parka, na trouganoj parceli punoj tačkastih drvenih oslonaca i izgrađen od ETFE membrana.

Ambasador Hil je rekao da se radi o projektu koji ima veliko značenje za Srbiju ali i za svet, i da prihvaćeno rešenje deluje istinski impresivno, a vizitorski centar je izvanredan.

Hil je podsetio na to da je preko Ambasadorskog fonda urađen i krov Rakovičkog manastira, a pomogli su radove i oko Užičke tvrđave, fresaka u Studenici i fasade biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu.