Uspešna energetska sanacija objekata od javnog značaja u Kuli

U Kuli su u toku radovi na ugradnji solarnih panela u OŠ „Iso Bajić“, kao i radovi u okviru programa energetske sanacije porodičnih kuća i domaćinstava.

Kulu je posetila ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović koja tom prilikom poručila da će Ministarstvo nastaviti sa subvencionisanjem unapređenja energetske efikasnosti jer to ulaganje donosi i smanjenje potrošnje energije i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ona je navela da je Kula prvi grad koji je došao gotovo do kraja u realizaciji projekata u nacionalnom programu energetske sanacije objekata od javnog značaja, pri čemu je uputila poziv svim lokalnim samoupravama da učestvuju u tom programu.

Potpredsednica Vlade je rekla da će postavljanje solarnih panela u školi u Kuli biti završeno sutra, istakavši da će to doprineti da se smanji potrošnja električne energije za gotovo 40 odsto.

Ovo je i primer za sve koji upravljaju javnim ustanovama da nema razloga da se ne prijave na javne pozive koje sprovodimo. Takođe, ovo je poziv i svim domaćinstvima da učestvuju u drugom programu koji je u vezi sa unapređenjem energetske efikasnosti, rekla je Mihajlović.

Ona je ukazala na to da je danas posetila i domaćinstvo porodice Ilić, na čijoj kući se radi termoizolacija spoljnih zidova, što je investicija vredna 900.000 dinara, koja će značajno smanjiti potrošnju toplotne energije.

Mihajlović je navela da za domaćinstva država daje 50 odsto subvencija, za energetsku sanaciju javnih objekata 70 odsto, naglasivši da je cilj da ljudi u Srbiji vide da su ovi projekti realni i mogući i da postoje jasne procedure koje su maksimalno pojednostavljene.

Prema njenim rečima, Kula je inače grad prepoznat po tome da drugačije posmatra proces energetske tranzicije jer je ovde izgrađena prva vetroelektrana, a grade se i dve solarne elektrane.

Potpredsednica Vlade je, odgovarajući na pitanja novinara, istakla da resorno ministarstvo radi dva najvažnija dokumenta koja će odrediti pravce razvoja naše energetike u narednim decenijama.

Jedan je, kako je objasnila, strategija razvoja energetike, na čijoj izradi rade Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“ i Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, a koji su izabrani posle sprovedene javne nabavke.

Drugi važan dokument je integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku do 2030, sa vizijom do 2050. godine, koji će odrediti jasne ciljeve o smanjenju potrošnje, korišćenju OIE, smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, navela je ona.

Istovremeno, Mihajlović je ukazala na to da je izveštaj EK pokazao da je postignut napredak u određenim oblastima, pre svega kada je reč o unapređenje rodne ravnopravnosti, da je prepoznat novi zakonodavni okvir u energetskom sektoru, ali je cilj da budemo brži i efikasniji u sprovođenju reformi i evropskim integracijama.

U izveštaju je prepoznat zakonodavni okvir, prepoznato je da smo pokrenuli proces energetske tranzicije, da želimo više zelene energije, ali stoji i da moramo da otvorimo tržište gasa, da radimo brže na unapređenju energetske efikasnosti, posebno jer su u toj oblasti zemlje EU uradile mnogo više od nas, objasnila je ona.

Takođe, kako je dodala, potrebno je da donesemo preostala podzakonska akta i da upravljanje javnim preduzećima bude efikasnije.