Kretanje inflacije u oktobru

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u oktobru na mesečnom nivou iznosila 1,9%, dok je posmatrano u odnosu na oktobar 2021. godine iznosila 15,0%.

Ubrzanje međugodišnje inflacije u oktobru u najvećoj meri je vođeno višim rastom cena hrane, koje, zajedno s cenama energenata, i dalje doprinose kretanju ukupne inflacije s blizu 70%. Međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu više da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne inflacije i u oktobru je iznosila 9,5%.

Mesečni rast cena hrane u oktobru iznosio je 3,5% i bio je vođen sezonski neuobičajenim rastom cena povrća, kao i rastom cena mleka i mlečnih prerađevina, čije su cene u proseku povećane za 11,3%.

Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane u oktobru bile su više za 23,1%, dok su cene neprerađene hrane zabeležile sličnu stopu rasta (22,7%). Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše i na domaćem tržištu, i u većem delu Evrope.

Cene energenata su na mesečnom nivou u oktobru povećane za 0,7%, pri čemu je zabeležen rast cena naftnih derivata od 0,6% i nastavak rasta cena čvrstih goriva (2,4%), ali znatno sporijom dinamikom nego u prethodnim mesecima.

Pod uticajem i dalje snažnih troškovnih pritisaka i visoke uvozne inflacije, u oktobru je nastavljen i rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta). Ipak, bazna inflacija nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

Detaljnija analiza faktora koji su uticali na kretanje inflacije i najnovije projekcije Narodne banke Srbije za naredni period biće objavljene u novembarskom Izveštaju o inflaciji, koji će biti predstavljen na današnjoj konferenciji za novinare, saopšteno je iz Kabineta guvernera.