Prozjumeri su budućnost koja je počela

Energetska kriza će trajati još nekoliko godina saglasni su učesnici konferencije "Energetska kriza i tranzicija: Kuda, zapravo, idemo?" i napominju da je budućnost ulaganje u institut prozjumera, odnosno kupaca-potrošača.

Prema rečima Gliga Vukovića iz Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji svi smo u energetskoj krizi, ali je bitno da shvatimo da će kriza potrajati najmanje do 2030. godine i da će iziskivati ulaganja u nove infrastrukturne objekte i tehnologiju.

Kako je objasnio, opstaće samo ona preduzeća koja su spremna da se prilagode i da se transformišu na izvestan način.

Budućnost je u prozjumerima, tvrdi on i napominje da je potrebno da država pomogne i su finansira kupovinu i ugradnju tehnologije za korišćenje obnovljivih izvora energije kao što su vetrogeneratori ili solarni paneli.

Na nivou Evropske unije, ističe on, udeo bruto potrošnje obnovljivih izvora energije je 22,1 odsto – od čega vetar čini 36 odsto, hidro izvori 33, a čvrsta energija osam odsto.

U Srbiji taj procenat iznosi malo više od 26 odsto, u Švedskoj više od 60, u Austriji 36, a u Hrvatskoj 31 odsto.

Konsultant na razvoju OIE projekta Slobodan Perović objasnio je da energetska kriza u Evropi nije svuda ujednačena i da se veliki broj postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda planira na lokacijama gde su toplane ili blizu njih, tako da postoji način da se biomasa iskoristi za proizvodnju toplotne energije.

Raduje ga, kako kaže, sve veće interesovanje za institut kupca-proizvođača, jer će on "na prosvetiteljski način doneti svest o stvarnoj ceni električne energije".

Perović je saglasan sa Vukovićem da je potrebno da država uskladi cene struje sa cenom ostalih energenata, ali napominje da je važno da zelena tranzicija bude pravedna tranzicija u kojoj niko ne sme biti zaboravljen.

Kada je reč o najugroženijem delu stanovništva Aleksandar Macura iz RES fondacije tvrdi da se najveće poskupljenje desilo kod energenta koji čini najveći deo bilansa potrošnje u domaćinstvima, odnosno kod ogrevnog drveta.

Najviše su pogođeni najsiromašniji, koji koriste upravo ogrevno drvo, kaže Macura i dodaje da je u oktobru bilo zvaničnih podataka da je najjeftinije grejati se na prirodni gas, što je ocenio kao zabrinjavajuće.

Kako je objasnio, prvi zadatak domaćinstava je da se prepolovi potrošnja biomase, a toplotne pumpe vidi kao investiciju na koje mogu biti spremna neka domaćinstva.

Primetno je da raste i tražnja za energetski efikasnim uređajima i smatra da država treba to da podrži.

Govoreći o situaciji sa privatnim sektorom Danijela Isailović iz Udruženja Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbija kaže da su tokom prethodnog perioda često postojali problemi u komunikaciji u okviru javnog energetskog sektora, te da je prepucavanja bilo i u javnosti, dok je privatni sektor bio u ulozi medijatora, ali da su se stvari sada malo popravile.

Ona ističe da postoji podatak da Srbija ima 16,2 gigavata zahteva za mrežu, što nisu realni projekti, niti postoji mogućnost da se oni realizuju.

"Jedan od vodećih bankara je rekao da kada bi se svi kreditni plasmani iz svih banaka negde bi bilo za trećinu, dok je drugi rekao da novca ima, ali je pitanje ko ih traži, pa je pitanje ko su investitori", kazala je Isailović.

Što se tiče finansiranja, krediti definitivno poskupljuju, napominje ona i dodaje da se postavlja pitanje do kada će tako i da se vidi nervoza kod ozbiljnih investitora, koji više ne mogu da čekaju aukcije.

Ipak, kako kaže, ima dobrih projekata, ali ih ima onoliko razumno koliko naše tržište može da izdrži i koliko nam zapravo treba.

Panel diskusija je održana u okviru 13. Međunarodno festivala zelene kulture Green fest u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom i uz finansijsku i tehničku podršku Evropske unije. Festival se održava do 25. novembra u potpunosti onlajn, a obuhvatiće projekciju 51 filma dugog i kratkog formata, kao i dve panel diskusije.

Ovogodišnje izdanje Green Festa su podržali Delegacija Evropske unije, Francuski institut i ambasada Francuske, Hajnrih Bel fondacija, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Ministarstvo kulture RS, kao i mnogobrojni partneri i prijatelji festivala.