Mali obrazložio predlog rebalansa budžeta za 2022. godinu

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Skupštini Srbije da je cilj rebalansa budžeta za tekuću godinu prevazilaženje posledica krize i pomoć mladima, penzionerima i drugim osetljivim kategorijama stanovništva.

Mali je, obrazlažući pred poslanicima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2022. godinu, istakao da je Srbija ostala stabilna i jaka uprkos najvećoj krizi u svetu, koja traje već tri godine, pri čemu je očuvan privredni rast, nastavljene su investicije, a s druge strane, nijedan projekat nije zaustavljen.

On je predočio da ima pet najvažnijih razloga za rebalans, pri čemu je prvi od njih činjenica da su prihodi u budžetu za približno 180 milijardi dinara veći od planiranih, a naplata gotovo svih poreskih kategorija se povećala.

Ekonomija nam je stabilna i otporna, rekao je potpredsednik Vlade i dodao da je drugi razlog energetska kriza u svetu, imajući u vidu rast cena struje.

U septembru 2019. godine, kako je objasnio, megavat-sat je na tržištu koštao između 38 i 60 evra, dok je ove godine u istom mesecu bio između 327 i 556 evra.

To je deset puta viša cena struje, dok cena gasa ide i više od toga. Zato želimo da obezbedimo dodatni novac za energetiku kako bi naši građani imali dovoljno struje i gasa, poručio je on, navodeći da je treći razlog pomoć mladima između 16 i 29 godina.

Potpredsednik Vlade je poručio da su četvrta i peta stavka za rebalans povećanje penzija i sprovođenje mera za povećanje nataliteta, podsetivši na to da su od 1. novembra penzije uvećane za devet odsto, te da penzionere u januaru očekuje i povišica od još 12,1 odsto, što će kumulativno biti rast penzija od 20,8 odsto.

Osim podrške penzionerima da lakše prebrode aktuelnu krizu, kako je istakao, pomoć je opravdana i potrebna i mladima koji osnivaju porodicu, kroz podsticajnu natalitetnu politiku, povećane isplate za prvorođeno, drugorođeno, trećerođeno dete, te pomoć majkama u vidu bespovratnih do 20.000 evra za kupovinu prvog stana.

Mali je napomenuo da su ukupni prihodi planirani rebalansom 1.709,5 milijardi dinara, što je za 12,7 odsto više od planiranog inicijalnim budžetom, da je porez na dohodak planiran u visini od 98,3 milijardi dinara, što je za 12, 1 odsto više u odnosu na originalni budžetski iznos, napomenuvši da porezi i naplata zavise od zdravlja ekonomije i situacije na tržištu rada.

On je podsetio i na rekordno nisku nezaposlenost u Srbiji od 8,9 odsto, te na realan rast zarada od tri odsto u prvih devet meseci godine, ističući da su projektovani prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost povećani za 92,9 milijardi dinara.

Naša ekonomija je otporna i to pokazuje rast bruto domaćeg proizvoda, rekao je on i dodao da je u prvom kvartalu ostvaren rast BDP-a od 4,3 odsto, drugom 3,9 odsto i 1,1 odsto u trećem kvartalu.

Mali je podsetio i na to da se država, kroz smanjenje akciza na gorivo, odrekla oko 15 milijardi dinara prihoda, kako bi se umanjio negativni uticaj na inflaciju i na standard građana Srbije.

Ogroman novac izdvajamo za nabavku energenata. Time ćemo doći do deficita od 3,9 odsto u odnosu na planiranih tri, što je dobar rezultat u ovim uslovima. BDP Srbije će ove godine preći 60,2 milijarde evra, dok je 2012. godine iznosio 33 milijarde evra, podsetio je potpredsednik Vlade.

On se osvrnuo i na nivo javnog duga koji trenutno iznosi 53,7 odsto BDP-a, te da je to daleko ispod nivoa propisanog Mastrihtom, što je dogovoreno i sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), a znači dodatnu sigurnost za naše građane.

Ako se kriza nastavi država može opet da preuzme teret na sebe, to nam ovaj nivo javnog duga omogućava, rekao je on podsetivši na to da je Srbija u prethodne dve godine bila kumulativno najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

Naše su javne finansije potpuno stabilne, imamo 301,1 milijardu dinara na računu, potpuno smo likvidni i nemamo problem sa izvršenjem obaveza, rekao je potpredsednik Vlade.

Mali je dodao i da je za prvih 10 meseci ove godine Srbija zabeležila 3,4 milijarde evra stranih direktnih investicija, a u periodu najveće ekonomske krize i nestabilnosti ikada, u našoj zemlji se otvaraju fabrike i radna mesta.

On je pojasnio i da se povećanje penzija neće finansirati iz budžeta već direktno iz Fonda PIO koji ima odličnu naplatu i podsetio na to da je stopa nezaposlenosti među mladima danas 18,7 odsto, u odnosu na 53,2 odsto koliko je iznosila 2012.

Potpredsednik Vlade je poručio i da je realan rast zarada u prvih devet meseci ove godine tri odsto, u privatnom sektoru 5,4 odsto, što znači da imamo stabilan rast zarada, da tržište rada daje efekte, poslodavci to prate i to se vidi kroz prosečnu zaradu koja sada iznosi 641 evro, dok je pre deset godina iznosila 331 evro.

Sa očekivanim povećanjem u januaru, do kraja sledeće godine očekujem da prosečna zarada u Srbiji dostigne 720-730 evra. Kao što smo i obećali, do kraja mandata ove Vlade stići ćemo i do 1.000 evra prosečne plate, poručio je Mali.

Takođe, kako je dodao, prosečne penzije su sa nivoa od 204 evra iz 2012. godine danas dostigle nivo od približno 325 evra, te da je obećani nivo od 420 evra prosečnih penzija, realan.

Skok proseka odnosi se i na minimalnu zaradu u Srbiji, poručio je Mali, uporedivši nekadašnjih 15.700 dinara minimalne zarade, sa 40.020 dinara koliko će iznositi u januaru 2023. godine.

Uz to, treba dodati, kako je rekao, i politiku smanjivanja opterećenja na zarade pa će se neoporezivi deo sa 19.300 dinara povećati na oko 21.700 dinara.

Mali je objasnio da su prihodi od poreza na dobit revidirani naviše u odnosu na originalnu budžetsku projekciju za 40,9 odsto, a u apsolutnom iznosu za 54 milijarde dinara, dodavši da je neto dobit privrede u 2021. godini iznosila 945 milijardi dinara, što je za 42 odsto više u odnosu na 2020. godinu.

U skladu sa sporazumom sa MMF-om, kako je istakao, planirana su i ulaganja u energetski sektor u iznosu od 12 milijardi evra, pri čemu će termoelektrana u Kostolcu biti prva izgrađena u poslednjih 20 ili 30 godina.

Prema njegovim rečima, izdvajanja za kapitalne investicije su dostigla 7,2 odsto BDP-a, i iznose 512,7 milijardi dinara.

On je istakao da se rebalansom predviđa i 15 milijardi dinara više za mere socijalne politike, ali i 16,5 milijardi dinara više za poljoprivredu, čime se dostiže 78,5 milijardi dinara budžeta za poljoprivredu, što će biti istorijski iznos.

Mali se osvrnuo i na izdvajanja 4,3 milijarde dinara za 400.000 turističkih vaučera, ali i za zdravstvo gde je država za zapošljavanje 1.000 diplomaca izdvojila 1,6 milijardi dinara, i dodatnih 600 miliona dinara za retke bolesti, što čini budžet za retke bolesti u iznosu od ukupno 4,3 milijarde dinara.

Nastavljamo sa rekonstrukcijom kliničkih centara, sa izgradnjom Tiršove 2. U ovom trenutku u Srbiji se 42 zdravstvene ustanove grade ili rekonstruišu, istakao je potpredsednik Vlade.

On se osvrnuo i na velika ulaganja u ekologiju rečima da se ne odustaje od izgradnje fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Takođe, Mali je poručio i da su planirana dodatna izdvajanja za sport, ali i podsticaji filmskoj industriji u iznosu od 274 miliona dinara.

Živimo u teškim i izazovnim vremenima, ali se Srbija u ovom trenutku nosi bolje i snažnije odgovara nego razvijenije zemlje, zaključio je Mali i pozvao narodne poslanike da podrže predloženi rebalans budžeta za 2022. godinu i set pratećih zakona.